Izvor: Politika, 09.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seksualna uznemiravanja
U Srbiji žene trpe razna štipkanja ili "komplimente" tipa "Maco, što ti je dobra ta suknjica"...
Iako je u našoj zemlji već ustanovljena kategorija "dugoročna nezaposlenost", a to je čekanje posla više od dve i po godine, u zemljama EU je već alarmantno ako se posao traži oko godinu dana. Ipak, takav, samo naizgled visok procenat zaposlenosti, na snazi je zbog različitih oblika radnog angažovanja (kao što su zaposlenost sa nepunim radnim vremenom, nedobrovoljna zaposlenost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili privremeno zaposleni radnici), a ne zbog regularnog posla i punog radnog vremena.
Najviši procenat zaposlenih sa nepunim radnim vremenom je u Velikoj Britaniji (oko 75 odsto žena i 18 odsto muškaraca), Švedskoj (48 prema osam) i Finskoj (43 prema sedam), a najmanji u Belgiji, Češkoj, Danskoj i Nemačkoj.
Nedobrovoljna zaposlenost sa nepunim radnim vremenom najzastupljenija je u Litvaniji (48 odsto muškarci i 44 odsto žene), Grčkoj (45 prema 54 odsto) i Italiji (34 prema 49).
Privremeno zaposleni radnici su pandan našem "radu na određeno vreme" i najviše ih je u Španiji (28 odsto), Poljskoj (24) i Portugalu (17).
Britanska politika
Politika zapošljavanja u Velikoj Britaniji, na primer, oduvek je imala tendenciju da i muškarci i žene dobiju iste prilike za rad, izbor radnih mesta, jednake plate i da zajedno učestvuju u čuvanju deteta. "Ipak nije strašno i ako se neke druge kućne i porodične obaveze prebacuju", kaže Dejvid Blekburn, međunarodni ekspert za tržište rada, trenutno angažovan u našoj zemlji na projektu "Podrška zapošljavanju".
– Ali postoje brojne profesije u kojima dominiraju muškarci ili žene. To nije posledica nikakve diskriminacije ili pogrešno vođene politike zapošljavanja već naprosto ne možete zamisliti majku koja će se brinuti o detetu a potom krenuti na posao u rudnik ili fabriku vagona. To ne ide! Neke su struke, opet, po istom principu, kao nezvanično rezervisane za žene – primećuje Blekburn. I objašnjava: – U Britaniji postoji i zakon po kojem mali broj profesija iz razloga opšte pristojnosti ili društvene prihvaćenosti obavljaju samo muškarci ili samo žene. Na primer, glumice u pozorištu odevaju samo žene, a za njih je "rezervisano" i da budu garderoberke.
Blekburn dodaje da se tiha diskriminacija osetila pre nekoliko godina kada je istraživanjem utvrđeno da je muškarcima u Britaniji potrebno dve godine manje da u nekoj firmi budu unapređeni. Stoga su preduzete mere da se opšte poslovne mogućnosti izjednače. "Jednostavno, stalo se na putu tome da žene budu samo radnice a muškarci samo rukovodioci", dodaje naš sagovornik. Na pitanje da li žene mogu zaista da budu i rukovodioci on uzvraća: "Ako želite primer, setite se Margaret Tačer. Tada su direktori mnogih velikih firmi postale žene."
Bugarska i Srbija
Budući da je Blekburn poslednjih godina dosta bio angažovan i u Bugarskoj, upoređuje stanje u dve balkanske zemlje i ističe da je situacija u Bugarskoj do pre samo tri i po godine bila kao kod nas, ali da se zakonima mnogo toga popravilo – plate, poslovne mogućnosti, napredovanje. Kada je Srbija u pitanju on kaže da mi imamo moderne, evropski napisane zakone, ali je problem u tome što se oni ne primenjuju dosledno, već se podosta ignorišu.
Upoređujući stanje u Srbiji i Bugarskoj sa stanjem u Britaniji, naš sagovornik ističe da se ovde mnogo toleriše ono što se u njegovoj zemlji naziva "seksualnim uznemiravanjem na radnom mestu".
– Ukoliko je bilo kontakata među kolegama, žrtva, a to je svakako žena, sama odlučuje da li je to nasilje ili ne – kaže Dejvid Blekburn. I zaključuje: – Smeta mi što žene ovde trpe ako ih neko zagrli, zatim razna štipkanja ili "komplimenti" tipa "Maco, što ti je dobra ta suknjica". Istorijski, kulturološki, žene tome doprinose jer su jednostavno navikle da trpe takva ponašanja. Stoga je za mene bio vrlo potresan odgovor koji sam dobio u Bugarskoj 1994. u jednoj anketi kada sam upitao mladu, nezaposlenu devojku koja je tražila posao "Koji je najveći kvalitet sekretarice?" ona je odgovorila "Da bude lepa".
Snežana Bogdanović
-----------------------------------------------------------
Opanjkavanje šefova - samo iza leđa
KUALA LUMPUR - Zaposleni mogu slobodno i do mile volje da opanjkavaju i psuju svoje šefove, ali samo pod uslovom da to rade iza njihovih leđa, presudio je malezijski sud. Ta odluka je doneta povodom slučaja sekretarice malezijskog osiguravajućeg društva koja se putem elektronske pošte jadala prijateljima na svoje šefove.
Njeno otpuštanje sa posla zbog nedoličnog ponašanja sud je smatrao neopravdanim i tražio je od poslodavca da joj nadoknadi zaostale plate i isplati kompenzaciju u vrednosti od 66.850 ringita (18.570 dolara), javila je malezijska novinska agencija Bernama. Da su te uvredljive reči bile direktno upućene njenim pretpostavljenima, sekretarica bi sasvim izvesno bila osuđena za nedolično ponašanje, objasnio je sud. Međutim, budući da se prepiska vodila iza leđa šefova, nema osnova za optužbu. (Tanjug)
[objavljeno: 09.12.2006.]
