Izvor: Blic, 10.Jan.2009, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sedamdeset babica, kilava zaštita

Mada u Srbiji postoji oko 70 udru­ženja za za­štitu potro­šača, malo ko je od njih video koristi. Setimo se uvoznih, neispravnih pla­zma televizora. Na kraju niko nije bio kriv, a stradali su samo potrošači. Pra­ktično jedini finansijer ovih udruženja je država koja im je do ove godine pare iz budžeta delila uglavnom na osnovu "godina staža". Valjda je zato najveći broj tih udruženja postojao samo na papiru.

"Ažurnost" naših organizacija za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potrošača, ali i odnos države prema njima najbolje ilustruje sudbina kol centra na koji bi potrošači mogli da upućuju žalbe na proizvode i usluge. Reč je o projektu Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koja okuplja najveći broj članova. Ovaj projekat, bez koga, po rečima Gorana Papovića, predsednika NOPS-a, prava zaštita potrošača nije moguća, završen je još pre tri godine, ali do dana današnjeg nije profunkcionisao. U Ministarstvu trgovine su nam, međutim, rekli da je za taj projekat s njihove strane novac bio obezbeđen, ali nije stigla i potrebna donacija iz inostranstva. Najavljuju da bi kol centar mogao da počne s radom (već?!) od ove godine.

Čini se da je promena načina njihovog finansiranja, do čega je došlo prošle godine, još više umrtvila rad potrošačkih udruženja. Naime, ranije se novac iz budžeta delio manje-više svima, bez obzira na to koliko je i šta koje udruženje (u)radilo: pretprošle godine otprilike polovina udruženja dobila je po 120.000 dinara, beogradsko i niško udruženje za zaštitu potrošača dobili su po 250.000, a Asocijacija potrošača Srbije 600.000 dinara. Najviše je dobila Nacionalna organizacija potrošača Srbije, oko milion dinara. Od 2008. godine, međutim, prešlo se na "projektno finansiranje", odnosno koliko će ko dobiti para zavisiće od broja i kvaliteta projekata koje predloži. Iako je suma od četiri miliona dinara relativno skromna, pitanje je da li će i ona biti potrošena, jer naši "zaštitnici interesa potrošača" nisu navikli da na taj način finansiraju svoj rad. A u stvari najveći deo sredstava oni bi trebalo da dobijaju od donatora zainteresovanih za njihove akcije (a manjim delom i od članarina).

Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača Beograda kaže da je glavni problem nedostatak spremnosti ljudi u organizacijama da budu nezavisni, ali i nesposobnost da nametnu stručne dijaloge sa trgovcima i proizvođačima. Takođe, ima i organizacija koje "prate" pojedine političare, a to je nespojivo sa dobrom zaštitom samih kupaca, objašnjava Bogosavljević.

Iako skoro niko ne može da se seti nijedne akcije koja je dovela do pojeftinjenja nekih proizvoda, oba sagovornika "Novca" smatraju da su svi bojkoti i akcije dali određene rezultate, kao i da je "podignuta svest potrošača, ali i ministarstava". Jedna od većih prošlogodišnjih akcija bila je početkom aprila kada su udruženja pozvala građane na desetodnevni bojkot prehrambenih proizvoda. Rezultati ove akcije nikada nisu objavljeni, ali je Papović tvrdio da je prema njihovim saznanjima bilo sniženja u većim trgovinskim lancima. Naredni koraci, koje su tada najavljivali, trebalo je da budu proveravanje deklaracija, kvaliteta i težine hleba. Ni ti rezultati do danas nisu poznati.

- Teško da će biti ikakvih pomaka u zaštiti potrošača dok sve organizacije ne počnu da deluju zajedno. Problem treba potražiti i u tradiciji, ali i navikama, jer je naše društvo prvo dugo bilo izolovano i pod sankcijama, a sada je velikim delom monopolizovano i kartelski nastrojeno - smatra Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

Prema njegovom mišljenju, i kreatori ekonomske politike bi ovim udruženjima trebalo da pruže pomoć kako bi ona dobila na značaju i publicitetu.

Primeri iz drugih zemalja:

Slovenija

U Sloveniji postoji samo jedno društvo za udruženje potrošača (Zveza potrošnikov Slovenije - ZPS). Najaktivniji su bili u periodu kada je Slovenija svoju valutu tolar zamenjivala evrom. Tada je postojala realna opasnost da trgovci cene u tolarima samo prepišu u evre, pa je udruženje potrošača imalo svakodnevne akcije da bi to sprečilo. Iako ima veoma dobro uređen sajt, sa velikim brojem istraživanja i korisnih informacija, udruženje potrošača u Sloveniji u ostalim stvarima nije toliko efikasno i nema neku veću moć i kontrolu nad rastom cena. U Sloveniji su nedavno porasle cene mesa, hleba i mlečnih proizvoda, pa je udruženje potrošača pokušalo da reaguje. Na kraju je politika sve sredila, a proizvođači i trgovci poskupljenje opravdali ekonomskom krizom i poskupljenjem goriva. ZPS se finansira iz nekoliko različitih izvora. Prošle godine 45 odsto potrebnog novca dobili su iz međunarodnih projekata, 42 odsto iz projekata koje je finansirala slovenačka vlada, a ostalih 13 odsto iz članarina.

Velika Britanija

U Britaniji postoji veliki broj pojedinačnih udruženja za zaštitu potrošača, ali su svi organizovani u jedno veliko društvo. Udruženja u ovoj zemlji su najčešće specijalizovana (udruženja za zaštitu kupaca hrane, garderobe, bele tehnike...). Veoma su uticajna, a imaju i svoje specijalizovane magazine, emisije i internet sajtove. Najpopularniji sajt je „Which", a emisija sa ubedljivo najviše uticaja prikazuje se na BBC-ju - „Watchdog". U ovoj emisiji prikazuju se najrazličitija istraživanja proizvoda i usluga, ali i priče kupaca koji su se žalili svejedno da li na lokalnu bakalnicu ili nekog velikog proizvođača.

Hrvatska

U Hrvatskoj postoji 26 organizacija za zaštitu potrošača, koje su organizovane u dva saveza: Savez za zaštitu potrošača Hrvatske iz Splita i „Potrošač" - Hrvatski savez za zaštitu potrošača iz Zagreba. Takođe, i na Hrvatskoj televiziji jednom nedeljno prikazuje se polučasovna emisija o zaštiti potrošača. U ovoj zemlji udruženja koja štite potrošače imala su nekoliko akcija koje su dale konkretne rezultate. Jedna od njih je i akcija organizovana u februaru ove godine, bojkot kupovine prehrambenih proizvoda koji su poskupeli. Ovu akciju je podržalo skoro 80 odsto kupaca, posle nje neki trgovci i proizvođači su snizili cene.

Grčka i Italija

Posle ulaska Grčke u Evropsku uniju veliki broj proizvoda poskupeo je za oko 40 odsto. Grci su nedelju dana bojkotovali kupovinu, i kupovali samo najosnovnije stvari. Posle toga većina trgovaca je cene vratila na pređašnji nivo. Prošle godine u avgustu i Italijani su organizovali bojkot proizvoda od testa. Akciji pod nazivom „Jedan dan bez paste" odazvalo se oko 70 odsto Italijana, a italijanska vlada je apelovala i na trgovce i na proizvođače da smanje cene. Bojkot je urodio plodom.

Nastavak na Blic...