Izvor: Politika, 10.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam mostova pod Murtenicom
Neimari "Puteva" opasnu vijugavu deonicu pretvaraju u bezbednu magistralu
BOROVA GLAVA – Na trasi puta od Borove glave do Uvca, najtežoj od prestonice ka moru, u jeku su veliki poslovi, po značaju i obimu trenutno među vodećim u putnoj privredi kod nas. Iz udolina među borovima izranja ovde čak sedam novih mostova i do 35 metara visokih, raspona do 195 metara, a uzak vijugavi put, davnašnja glavobolja za vozače, pretvara se, kilometar po kilometar, u bezbednu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << magistralu. Ovaj veoma zahtevan i skup poduhvat, pravi obračun sa vrletima tu u zabiti podno Murtenice, već mesecima je u rukama vrednih građevinaca užičkih "Puteva". Investitor posla je Republička direkcija za puteve Srbije.
Ima ovih dana kraćih zastoja saobraćaja na tom delu magistrale, jer gradnja uveliko teče. Detaljno se renovira oko 17 kilometara opasnog i krivudavog puta od Borove Glave do Uvca. Postojeća trasa kraća je 1,7 kilometara, a u potporne konstrukcije, propuste i mostove ugrađuje se 10.000 kubika betona. Sa novim mostovima, od kojih neki svojim sivim stubovima već paraju nebo nad Murtenicom, najveće krivine se ispravljaju i put znatno skraćuje. A kad sve bude završeno, na trećini cele deonice biće tri kolovozne trake.
– To je, naravno, za nas važan poduhvat, vredan oko 14 miliona evra i ujedno pravi izazov za naše graditelje – rekao nam je vlasnik užičkih "Puteva" Vasilije Vaso Mićić, koga smo za izjavu pozvali u Moskvu, gde ta firma ima značajne poslove. – Ovaj posao dobili smo na tenderu. Nastojimo da radove završimo do kraja godine, kako i rok predviđa. Radimo našom opremom, u koju smo mnogo ulagali, a značajno je da se ovde prvi put u Srbiji primenjuje savremena tehnologija hidrauličnog potiskivanja u gradnji mosta, kliznom oplatom. To sada izvodimo uz pomoć Slovenaca, s tim što ćemo tu tehnologiju osvojiti i ubuduće samostalno te poslove moći da obavljamo.
Upravo ovih dana, uz tehničku podršku slovenačke firme "Primorje", koristi se ta tehnika hidrauličnog potiskivanja na najvećem od sedam mostova na ovoj trasi, u Kutlešića potoku. Stubovi tog mosta su visoki od 21 do 35 metara, raspon je 195 metara. Gradnja pomoću teških skela zamenjena je tehnikom guranja jednog po jednog betonskog elementa mosta, koji se, mada tonama teški, od početne stanice hidrauličnim presama naguravaju po stubovima. Time se skraćuje proces rada i izbegava podizanje elemenata dizalicama na velike visine.
Gradi se, pored ovog najvećeg, trenutno još pet mostova, radovi su na svima poodmakli, dok gradnja onog prvog, najbližeg Zlatiboru, treba upravo da počne. Uporedo s tim, u ujednačenim rokovima, kako kaže dipl. inž. Vladimir Pejović, koji u "Putevima" obavlja posao rukovodioca mostova u pripremi na ovoj deonici, izvodi se i "peglanje" trase: teške mašine brda sasecaju, kosine "peglaju", pravi se nova kolovozna konstrukcija. Na pojedinim mestima, kod Draglice na primer, već je urađen novi asfalt i znatno proširen put, pa vozila dosta brže tuda prolaze. Petina od planiranih poslova na trasi je završena, radi se dalje. Kad se svim ovim poslovima ugleda kraj, a sve za sada teče prema predviđanjima, deonicom od Borove glave do Uvca voziće se lako i brzo i 80 km na čas.
Na mostu broj četiri na ovoj trasi grupu radnika smo zatekli dok je obavljala radove oko armiranja nadglavne grede (na koju naležu nosači mosta), na visini od oko 12 metara. Kiša je rominjala, ali oni na nju nisu obraćali pažnju. Može li se, kako je raditi na visinama, pitamo ih:
– Može, navikli smo. Iskustva imamo, radili smo i po Rusiji, Libiji, na mnogim gradilištima kod nas. Po kiši se uglavnom ne radi, ali sada nije jaka, bolje je da posao što pre završimo – odgovara stariji radnik Sveto Šalipurović, na stubu sa kleštima u rukama, koji kaže da je iz Prijepolja. Do Sveta, na istom poslu, njegov mlađi kolega Sead Brahović, iz Sjenice, dodaje da se dobro radi, a na pitanje kako u ovoj zabiti izdržavaju kad nigde ni prodavnice ni kakvog pića da se kupi, odgovara da rad na visini piće ne trpi, niti ih ono privlači. "Pijemo čistu zlatiborsku vodu", kaže uz osmeh Sead.
Branko Pejović
[objavljeno: 10.08.2006.]
