Izvor: B92, 02.Apr.2014, 15:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sećanje na radne akcije

Beograd -- U Beogradu je održan Saboru učesnika omladinskih akcija, na kojem je promovisana monografija "To su naših ruku dela", autora prof. Slobodana Ristanovića.

Dva miliona mladih akcijaša za više od 130 miliona radnih sati podigli su na noge posleratnu Jugoslaviju, izgradili više od 560 kilometara pruge, 11 fabrika, pet hidroelektrana, a oni koji su još živi okupili su se danas na Saboru u Beogradu.

U jednom danu, organizatori Sabora, dokumentarcem sa radnih akcija, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izložbom fotografija iz tog vremena, ali i ručkom u Domu Vojske Srbije, na kome je služen vojnički pasulj, pokušali su da evociraju sećanja ne samo o radu, već i druzenju tokom radnih akcija

"Hej Sloveni, još da živi", kako kaže nekadašnja himna Jugoslavije, uglas su otpevali nekadašnji omladinci, sada već u poznim godinama, nakon što je, kao deo službenog programa, vojni orkestar Ministarstva odbrane "Stanislav Binički" izveo himnu Srbije "Bože pravde".

Povici "Jugoslavija, Jugoslavija" prolamali su se gotovo punim Domom sindikata, koji je takođe izgrađen uz pomoć omladinskih radnih akcija.

Gotovo horski pevala se i nekadašnja "Pesma radu", pa tako niko nije falsirao u stihovima "podignimo u vis čela, naša zemlja biće cela, nek nam živi, živi rad".

Tadašnje omladince, kako je poručeno, na četvrom po redu Saboru, vodila je ne samo ideologija, već i vera da se akcijama stvara bolje sutra bolje sutra.

Mnogi su, gradeći fabrike, gradili svoja radna mesta i podsetili su da je od 500. 000 onih koji su učestvovali u radnim akcijama 80. 000 njih pravo sa akcije otišlo na radno mesto u fabrikama koje su tokom akcije podigli.

Gotovo da je zaboravljeno da su "akcijaši", osim Doma sindikata, izgradili nekadašnju palatu Predsedništva vlade - sada Palata Srbija, Hotel "Jugoslaviju", sva četiri bloka Studentskog grada, deonice Auto puta kroz Beograd, most "Gazela", terazijski tunel, 16 pruga, uključujući pruge Brčko-Banovići, Doboj-Banja Luka, Nikšić-Titograd, a učestvovali su i u izgradnji četiri hidroelektrane, fabrike ''Ivo Lola Ribar'' u Železniku, ''Sevojno'' kod Užica, hotela "Metropol", stadiona FK "Partizan"...

Autor monografije "To su naših ruku dela", prof. Slobodan Ristanović poručio je da je ovim delom, u kome se, između ostalog, nalazi više od 3.000 fotografija sa radnih akcija u periodu od 1947-1990. godine, isečaka iz omladinskih novina, dnevnika učesnika akcija, želeo da prikaže autentičnost radnih akcija.

"Radeći i nasloženije poslove, posle samo kraće obuke, sve su to naših ruku dela u 50 godina gradilo je više od dva miliona omladinaca, koji su neviđenim poletom i požrtvovanjem dali svom narodu više od 130 miliona radnih sati", rekao je Ristanović.

Prema njegovim rečima, omladinci su tada radili do iznemoglosti, po svim vremenskim uslovima, ističući da su "probijali brda, zaustavljali brze i plahe reke", ali i podizali radničke hale. Takođe su, dodao je, poštovali rokove.

"Bilo je to jedno neponovljivo vreme, nenadmašnog entuzijazma i radnog elana", ukazao je Ristanović.

Prisutnima se obratio i ministar saobraćaja u tehničkom mandatu Aleksandar Antić koji je rekao da je ponosan na nekadašnje akcijaše, i poručio da Srbiji danas nedostaju dobrovoljne radne akcije

"Ako ste vi mogli da pomerate brda i korita reka, da se trudite da podignete zemlju i da budete bolji ljudi, i mi danas treba da podižemo zemlju i treba da nastojimo da budemo bolji ljudi", rekao je Antić.

Sa samo 16 godina, nekadašnji omladinac Zaim Pružljanin (82), uspeo je da se kako je rekao "probije u brigadu" da bi otišao na radnu akciju.

"Bio sam mlad, a na prvu radnu akciju otišao sam 1947. godine na prugu Šamac-Sarajevo na kojoj sam proveo dva meseca", rekao je Pružljanin koji se prisetio da je tada drugarstvo bilo fenomenatlno i da je to "nešto što samo radna akcija može da pruži".

I brigadirka Milka Puač (58), koja je danas profesor Medicinske škole u Zemunu, prisetila se davnih vremena, kada se, kako je rekla, pomagalo zemlji, išlo na radne akcije bez novčane nadoknade.

Sada priča o tome svojim đacima, koji u neverici slušaju da se nekad radilo na akcijama bez plate, kao i da je to druženje deo njihove mladosti koje su proveli u okupljanjima sa mladima iz cele bivše Jugoslavije.

"Na prvu radnu akciju otišla sam 1975. godine... Ponosna sam što se ovde vidimo sa prvim akcijašima, kojima je bilo teže nego posle nama na radnim akcijama", rekla je Tanjugu Milka, dodavši da je svako morao da se dokaže za da uđe u brigadu.

Nastavak na B92...