Izvor: B92, 01.Apr.2014, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savršena? Banka koju vode monasi
Monasi koji vode banku? Ono što na prvi pogled zvuči neverovatno postoji u Sankt Avgustinu pored Bona već 50 godina i posluje poprilično uspešno.
Steyler Bank je kreditni institut koji su pre 50 godina osnovali misionari koji deluju u 70 zemalja sveta
Transparentna banka
Svi koji u ovoj banci otvore račun mogu, kako se to navodi u brošuri banke, da budu mirne savesti. Prihode od kamata mušterije mogu da doniraju kaluđeru za njegove misionarske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili dobrotvorne aktivnosti. I dobit ove banke odlazi za humanitarne projekte.
"Pojam časnog trgovca nam je posebno važan”, kaže direktor banke Norbert Volf.
U vreme u kome je zbog finansijske krize poverenje građana u bankare naglo palo, Steyler Bank deluje kao pravo malo čudo. Poslovi ove privatne banke su potpuno transparentni i u njoj ne možete naići na trikove poput poklona za nove mušterije. Isto tako nema ni premija za radnike koji u banku dovedu novu mušteriju, kako je to inače uobičajeno u bankarskom svetu.
Poverenje u drugačije bankare
Do 1964. misionari su novac za svoje misije prikupljali kao i druge crkvene ustanove: preko humanitaraca i vernika. Tada je, usred nemačkog ekonomskog čuda, promenjen zakon o bankarstvu i misionari su uskoro novac za svoje humanitarne akcije širom sveta počeli da zarađuju sami. I to pomoću vrlo svetovnih bankarskih poslova.
Od pada poverenja u klasične banke Steyler Bank je profitirala i to odmah nakon izbijanja globalne bankarske krize 2008. I očigledno da se model banke koja svoju zaradu ne deli pohlepnim menadžerima nego finansira dobrotvorne projekte sviđa sve većem broju mušterija. Od izbijanja bankarske krize Steyler Bank beleži godišnje 1000-1200 novih mušterija. Mušterije su, kako priča vođstvo banke, uglavnom u poodmaklom dobu i dobro situirane.
Moralno - etički principi
Delatnosti svih firmi čije papire Steyler Bank nudi preko svojih akcijskih fondova na neki način se temelje na ekološkim, ali i etičkim principima. U fondu se nalaze deonice samo onih preduzeća koja zadovoljavaju stroge kriterijume.
"Na primer, gledamo i kakva je politika tog preduzeća kad je u pitanju povezivanje karijere i porodice ili kako se odnose prema potrošnji energije', kaže direktor Norbert Volf.
Popis kriterijuma koje Steyler Bank navodi kao uslov za ulazak u deoničarski fond je podugačak. Dakle nema preduzeća koja trguju oružjem, kozmetičkih firmi koje sprovode eksperimente na životinjama ili bilo koje kompanije koja je na neki način povezana sa duvanskom industrijom ili proizvodnjom alkoholnih pića. A s obzirom da se radi o banci koja je u rukama Katoličke crkve, ovde je takođe nemoguće naći deonice firmi koje imaju bilo kakve veze sa pornografijom ili -abortusima.
Nema savršenih
Tako zvuči teorija. Međutim, u praksi je vrlo teško kontrolisati sve povezanosti jednog deoničarskog društva. Osim toga, da bi uopšte ušle u portfelj banke, kompanije moraju da ostvaruju i kakvu - takvu dobit. A to nije uvek moguće ukoliko se držite principa koje brani jedna crkva.
“Apsolutno održivog preduzeća i preduzeća koje bi u potpunosti zadovoljilo naše kriterijume jednostavno nema” , priznaje i samo vođstvo banke.
Zato seSteyler Bank fokusira na ona preduzeća pojedinih branši koja su najbliža idealima 'savršenog preduzeća'. Međutim i sami bankari priznaju da je nemoguće, kad je u pitanju privreda, voditi se isključivo etikom. Kako inače objasniti to da se u portfelju nalaze i deonice BMV-a, čiji su automobili zbog natprosečne potrošnje trn u oku ekolozima.
