Izvor: B92, 01.Okt.2014, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savić: Javni sektor ključ reformi
Ključ reformi u Srbiji jeste reforma javnog sektora i javnih preduzeća i bez toga nema ozbiljne reforme, kaže ekonomista Nebojša Savić.
Taj reformski kurs videće se već u rebalansu budžeta za ovu godinu, koji bi morao da bude usvojen do sredine oktobra, kako je Vlada Srbije i najavila, i ne bi ga trebalo više odlagati, izjavio je predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić u Kažiprstu B92.
"Mere Vlade Srbije su pozdravili strani investitori >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i međunarodne finansijske institucije i to je jedan deo, a drugi deo je rebalans budžeta i bilo bi dobro da bude usvojen što pre jer je u suprotnom ova godina izgubljena", navodi Savić.
Na pitanje o napadu na guvernerku NBS u Crnoj Gori, Savić je rekao da je zaista reč o neprijatnom događaju i da Savet guvernera nema nikave ingerencije u utvrđivanju okolnosti već da je na nadležnim organima Crne Gore da utvrde. To što se u vezi sa tim pominje pokretanje istrage o iznošenju kiparskih para, Savić je kazao da, koliko je obavešten, nije to u pitanju, već o novcu iz sukcesije bivše SFRJ. "Postoji neka imovina koja pripada Srbiji a koja stoji i treba je uneti u Srbiju, zašto bi to stajalo na nekom računu van zemlje?"
Razlog što revizija budžeta za ovu godinu kasni je verovatno problem u računicama, odnosno kako pomiriti ekonomiju i politiku, navodi on.
Rebalans bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude samo prvi korak i da označi početak ozbiljne reforme pre svega javnih preduzeća, koja su u nadležnosti države.
"Naš fiskalni deficit je 2,8 milijardi evra i moramo da ga svedemo za tri godine na oko milijardu. Treba da uštedimo 1,7 milijardi po raznim osnovama, dakle oko 700 do 800 miliona evra godišnje. Železara Smederevo nas košta 100 miliona evra godišnje a Srbijagas milijardu evra", kazao je Savić.
Na konstataciju da se to već sve zna i zbog čega se čeka sa reformama, Savić je kazao da svi naši ekonomski problemi postoje godinama i decenijama, s tim što su sada dobili na takvoj dubini i sinergiji koja unosi entropiju u sistem.
"Imamo najave, reforma sektora javnih preduzeća traži vreme i najvažnije je da te reforme počnu ovim rebalansom. Javna preduzeća moraju imati status korporacija i da imaju pozitivno poslovanje. Potrebna je profesionalizacija njihovih uprava, odnosno depolitizacija upravljanja. Dok god ne budu profesionalni timovi imaćemo gubitke", naveo je predsenik Sveta guvernera NBS.
Razmere problema u javnom sektoru ilustrovao je činjenisom da je prebrojavanje broja zaposlenih počelo sa 500.000 a da su, "kada su došli do 780.000 zaposlenih, prestali da broje".
Savić je istakao i da novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom zavisi od rebalansa budžeta.
"Sve zavisi od rebalansa, time se otvara prostor za reformu javnog sektora i javnih preduzeća, to je ključ reformi", naveo je on.
Srpska privreda je nekonkurentna, na listi Svetskog ekonomskog foruma smo na poslednjem ili pretposlednjem mestu, gde se smenjujemo sa Albanijom i dok god smo na začelju po produktivnosti, imaćemo problem sa kursom. Na srednji i duži rok, dinar mora da depresira za iznos te neefikasnosti. Kratkoročno gledano, može doći do fluktuacije kursa jer je naše tržište plitko. Na nas utiču mnogi faktori, nismo izolovani ni iz situcije u Ukrajini jer smo vezani enregentima za Rusiju a i onaj ko treba da ulaže ovde razmisliće da li će doći i zbog blizine Ukrajine, kazao je Savić povodom slabljenja dinara poslednjih meseci.
Na pitanje od kuda to da guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković premijera Aleksandra Vučića u pismu obaveštava o iznosu inflacije, savić je rekao da to nije ništa novo i da je takva komunikacija centralne banke i Vlade Srbije ustaljena još od 2008. godine, a da je sada to samo propraćeno sa većom medijskom pažnjom.
Kako je objasnio, ta praksa je uvedena sa uvođenjem novog monetarnog režima ciljane inflacije pre šest godina, a on podrazumeva visok stepen transparentnosti i jasnu poziciju NBS, odnosno sačinjavanje dokumeta u kojem se za narednu godinu koordiniraju aktivnosti monetarne i fiskalne politike, odnosno NBS i Vlade Srbije.
NBS i Vlada Srbije krajem godine prave dokument u kojem Vlada Srbije navodi koliko će biti povećanje cena pod kontrolom države, pre svega povećanja cena struje, kako bi NBS mogla to da projektuje u predviđanja inflacije, naveo je Savić.
"Ove godine projekcija je uključivala korekciju cena električne energije, Vlada je saopštila da se to pomera na sledeću godinu i zbog toga je stopa inflacija nešto niža sada", kazao je predsednik saveta guvernera NBS.
Savić je posebno naglasio da je povećanje cene struje opravdano jer električna energija kod nas košta dva ili tri puta manje nego u okruženju i obezbeđuje tek prostu reprodukciju ali ne i ulaganje u nove sisteme za proizvodnju, ekološku zaštitu i razvoj pa nam se može dogoditi da znatna sredstva izdvajamo za uvoz struje.
"Imamo tradicionalne proizvode na kojima se gradi socijalna stabilnost a mislim da to nije dobro. Socijalni mir se godinama kupovao tako a ako želimo tržišnu privredu moramo da povećamo cene nekih proizvoda", naveo je Savić.
Objašnjavajući nisku inflaciju u Srbiji, koja je do pre dve godine bila rekorder po rastu cena, Savić je okazao da je za njen pad pre svega zaslužna niska cena hrane, ali da će do kraja godine doći do rasta cena, čime će i inflacija ući u zacrtani koridor.
Govoreći o Pejpalu, Savić je kazao da prepreke za uključivanje i opcije "prijem" nije u Narodnoj banci Srbije već je problem u naplati i to je potrebno rešiti. "Ako su svi ostali to rešili ne vidim zašto ne može Srbija", kaže on.
