Izvor: Glas javnosti, 26.Okt.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savetodavac kao „policajac“
BEOGRAD - MMF će učestvovati u izradi nacrta srpskog budžeta za 2009. godinu i to je važno ne samo da bi se smanjila javna potrošnja, već i da bi se ostvarilo poverenje stranih kreditora, koji stalno prate naš finansijski sistem i veze sa MMF, poručio je ovih dana Mirko Cvetković, republički premijer, a novi aranžman najavila je i Diana Dragutinović, ministar finansija.
„Već i ovih 10 odsto povećanja penzija u ovoj godini će imati glavni efekat u 2009. godini i samo to >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << će da donese veću potrošnju za jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Uz penzije, neophodna je i kontrola plata u javnom sektoru.
Ponovo se pojavljuju zahtevi za generalnom primenom opšteg kolektivnog ugovora, što bi, ako se prihvati, dovelo do pritiska da se po toj osnovi povećaju plate u javnom sektoru, a to bi bio veliki udar na javnu potrošnju“, navodi Petrović i ističe da ni to neće proći kod MMF-a jer plate najviše mogu da porastu u narednoj godini jedan do dva odsto iznad inflacije.
Smanjiti subvencije
Prema njegovim rečima, treća grupa rashoda koja mora da se smanji su subvencije države u privredi. - To se baš raširilo jer tu spadaju ne samo direktne subvencije nego i krediti preko Fonda za razvoj i razne pozajmice poput onih za početak otvaranja biznisa. Moraće pod lupu da se stavi i „industrijska politika“ koju je najavio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, kao što je već realizovana investicija države sa „Fijatom“. Treba napraviti strogu selekciju šta je ekonomski opravdano, da bi se videlo šta može budžet da izdrži, i verujem kada dođe MMF da će to tačno da se premeri. Znači penzije, plate i subvencije su tri udarne linije za smanjivanje javne potrošnje i njen sporiji rast u idućoj godini - ocenjuje Petrović.
Na pitanje, moramo li kod pravljenja budžeta da poslušamo preporuke MMF-a, naš sagovornik smatra da kada se potpiše sporazum preporuke su obavezujuće. „Iako to ne bi bio finansijski aranžman sumnjam da bi MMF dolazio ponovo posle mesec dana i to pred pravljenje novog budžet u novembru, da nije postignut neki načelni dogovor da će se potpisati sporazum“, kaže Petrović. Povodom mogućih sankcija koje bi usledile ako Srbija potpiše takav sporazum, a kasnije poveća rashode i ide na rebalans budžeta, Petrović upozorava da bi cena bila previsoka jer bi izgubili kredibilitet u međunarodnom finansijskom svetu. „Jedan od razloga zašto nam sada treba ovaj sporazum sa MMF je jer kada ga potpišemo onda je to znak stranim finansijerima, bankama i investitorima da je kod nas makroekonomska situacija pod kontrolom“, ističe naš sagovornik i dodaje da je u uslovima sadašnje finansijske krize u svetu kada se smanjuje mogućnost zaduživanja u inostranstvu i očekuje manji priliv kapitala, ključna stvar da se Srbija izbori za deo koji joj pripada.
Partije trošadžije
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, tvrdi da bi MMF da smo ga ranije angažovali, prvo zamerio što smo rebalansom budžeta za ovu godinu povećali rashode za 46 milijardi dinara.
„Što se tiče daljeg rasta penzija koje odavno zaostaju za rastom zarada, mislim da će MMF biti malo razumniji, pa će insistirati da reformišemo penzijski sistem i da nađemo neku koncepciju koja je održiva. Budžet za 2009. godinu treba da bude razvojni što znači da moramo uraditi ozbiljnu analizu kako da smanjimo javnu potrošnju iako će to biti krajnje teško, imamo ogroman broj ljudi u državnim službama i javnim preduzećima jer smo imali česte promene vlasti i svaka vladajuća partija je zapošljavala svoje ljude. Konačno treba smanjivati dotacije javnim preduzećima“, kaže Kovačević.
Na pitanje koje su posledice ako ne primenimo preporuke MMF-a, jer to nije klasičan finansijski aranžman, Kovačević kaže da bi naknadni izveštaj te finansijske institucije da nismo poslušali njihove savete delovalo negativno na investitore. - Generalno mi te preporuke moramo ozbiljno uzeti zato što naš bilans plaćanja ide nizbrdo. Prošle godine smo imali značajno povećanje deviznih rezervi, a ove godine one se tope i sve teže finansiramo sveukupne dugove prema svetu. Ako bi se desilo da presuši mogućnost uzimanja stranih kredita i smanji priliv stranih ulaganja trebaće nam i finansijska, a ne samo savetodavna pomoć MMF-a - zaključuje Kovačević.
