Izvor: S media, 26.Nov.2011, 00:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savetnika pod ruku pa u banku
Do primene novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ostalo je manje od deset dana, zbog čega je do sada većina klijenata već dobila na kućnu adresu anekse ugovora o uzetim kreditima. Građani bi trebalo da budu obazrivi prilikom potpisivanja tih dokumenata, jer su u poslednjih mesec dana pojedine banke počele da šalju anekse kojima klijente pokušavaju direktno da prevare, tražeći od njih da potpišu da pristaju da od sada plaćaju kamatu koju su i >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << do sad plaćali, ali koja je više od one koja im je obračunata prilikom uzimanja zajma.
Naime, novim zakonom koji stupa na snagu 5. decembra, definisano je da obračun kamate mora da bude odrediv, odnosno da banke ne mogu da menjaju iznos kamatne stope po sopstvenom nahođenju, već isključivo prema formuli koja uzima u obzir poznate činioce, poput referentne stope Narodne banke, euribora, obavezne rezerve i slično. Međutim, mnoge banke su u prethodnom periodu u ugovore unosile klauzule koje su im davale za pravo da menjaju kamatu kada god tako odluče, bez prethodnog pristanka klijenta i mnoge su to pravo obilato i koristile, naročito od 2008. godine kada je globalna kriza zahvatila i Srbiju.
Zbog toga je velikom broju građana kamatna stopa po kojoj im se danas obračunavaju rate, znatno veća od one koja im stoji u ugovoru o kreditu. Kada im stigne aneks koji traži da pristanu da i narednog meseca plate istu kamatu kao i prošlog meseca, mnogi su skloni da mahinalno pristanu, ne uviđajući nikakvu štetu, jer im se kamata dodatno ne povećava. Banke naravno klijente ne obaveštavaju o tome da će, ako njihov potpis izostane, morati da 5. decembra vrate kamatnu stopu na originalni nivo.
Dinar danas jači za 21 paru, kurs 103,5 za evro
Cirih: Protest protiv banaka
Banke povlače novac i iz Srbije
Upravo zbog toga, jedini način da građani uvide da li im se isplati potpisivanje aneksa ili ne, jeste da direktno uporede svoj originalni ugovor o kreditu i predloženi aneks, kao i da pogledaju visinu kamatne stope po kojoj im je obračunata poslednja rata za kredit koju su platili. Ili, ako vam sve ovo nije dovoljno jasno, najjednostavniji savet je da prilikom odlaska u banku sa sobom povedete nekoga ko se u to razume, savetuju stručnjaci.
Aneks koji vredi potpisati je samo onaj iz kojeg se jasno vidi da će klijentu kamata biti vraćena na nivo na kojem je bila i pri potpisivanju ugovora ili na neku nižu stopu od te.
Građani mora da obrate pažnju i na formulu po kojoj će im se ubuduće obračunavati kamata i da se uvere da taj način obračuna nije nepogodniji za njih od ranijeg načina. Razlika može biti i samo u tome što banka traži da se obračun kamate pretvori iz konformnog u proporcionalni, koji je nepovoljniji za klijenta, jer dovodi do veće efektivne kamatne stope. Pojedine banke klijentima nude i pretvaranje varijabilne kamatne stope u fiksnu, što može biti i dobro i loše u zavisnosti od formule po kojoj se ranije menjala kamata i procene samog klijenta o tome da li će parametri koji utiču na promenu kamate ubuduće rasti ili padati.
Prema rečima stručnjaka, primer korektnog aneksa može se naći kod jedne banke koja klijentima nudi da kamatu na kreditnu karticu koja je po ugovoru bila promenljiva i iznosila 23,40 odsto godišnje, zamene fiksnom stopom, takođe od 23,40 odsto. Ovo je upravo ono što i zakon traži od banke da uradi, pa bi i u slučaju da klijent ne potpiše aneks, banka i dalje morala da primenjuje tu kamatu, odnosno ne bi smela da je povećava.
U prvobitnom ugovoru kod iste banke, bilo je predviđeno da će se kamata obračunavati „na osnovu referentne stope, troškova likvidnosti, stope izdvajanja obavezne rezerve i marže banke“, te da troškovi likvidnosti zavise od „kreditnog rizika zemlje, mogućnosti da se obezbede povoljniji izvori finansiranja na domaćem tržištu i drugo“, a banka je sebi ostavila mogućnost i da menja kamatu „bez zaključenja posebnog aneksa... u slučaju bitnih promena tržišnih uslova, povećanja referentne stope i ocene rizika plasmana“. Rečju, banka je u ugovor unela praktično sve moguće formulacije, koje je Narodna banka Srbije u ranijem periodu decidno navodila kao neetičke, odnosno protivne dobroj bankarskoj praksi, pa čak i Zakonu o obligacionim odnosima.
Pre donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banke su sebi redovno davale za pravo da klijenta na ovaj način ubede da uzme kreditnu karticu nudeći mu jednu stopu, a zatim da sasvim po svojoj volji, bez ikakvog njegovog uticaja ili saglasnosti, tu kamatu podignu. Novi zakon tome staje na put.
(Danas)
