Izvor: B92, 04.Jan.2015, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saveti ekonomista "za jutro posle"
Tokom praznika svaka ili gotovo svaka porodica u Srbiji potroši više nego što bi trebalo, odnosno što joj realno stanje u kućnim finansijama dopušta.
I premda se uoči praznika daju svečana obećanja da "ove godine neće biti razbacivanja”, od te čvrste vere po pravilu ne bude ništa, a od kobnih potrošačkih grešaka se potom porodični budžeti oporavljaju mesecima.
Kad je već tako – a tako je, i ne može se promeniti – ekonomisti su digli ruke od preventivnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << upozoravanja i okrenuli su se savetima "za jutro posle”, dakle kada nastupi otrežnjenje i prebroje se ogrisci u novčanicima.
Ovog januara briga o svakom dinaru dobiće i novu dimenziju, jer se očekuje i talas poskupljenja, od mleka do konditorskih proizvoda, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da se dobar deo populacije koji prima platu u javnom sektoru (mada, pokazalo se, i ne samo u njemu), tek mora navići na smanjene zarade. Kada se tome doda i klecanje dinara, koje je proizvelo veće mesečne rate za izmirivanje kredita, jasno je zbog čega u mesecima koji slede porodice u Srbiji moraju štedeti gde god mogu i sa svakim dinarom raspolagati krajnje racionalno.
Dakle, u tom svetlu prvi savet ekonomista je da se potrošači u narednom periodu što manje služe karticama, kao i da izbegavaju kupovinu na veliki broj rata – koje se čine malim i priuštivim, a u isplati stvaraju probleme – već se maksimalno valja okrenuti gotovini, odnosno onome čime realno raspolažu na računu. Jer, korisnici "plastike” često kao da zaborave da i potrošeno na kartici jednom ipak moraju platiti – i to sa debelom kamatom. Ilustracije radi, koristeći "pogodnosti” koje nudi plastika u periodu od deset godina prosečna porodica samo na plaćanje kamata na kartice i dozvoljene minuse potroši barem polovinu iznosa za kupovinu pristojnog novog automobila.
Takođe, savet je i da se u narednom periodu kupuje isključivo planski, s preciznim popisom i digitronom u rukama. To praktično znači da se porodice moraju kloniti impulsivnih kupovanja.
"U nabavku nikada ne idite gladni, jer su oči najveći neprijatelj novčanika”, pomalo u šali, ali više ozbiljno, zapisao je svojevremeno ekonomista iz komšiluka koji kao da je u tom trenutku gledao u naše dvorište.
Elem, kad smo kod gladi, i u pogledu kupovine hrane stručnjaci tvrde da se može značajno uštedeti, što obilazeći radnje, a ne pazarom u prvom supermarketu, ali još i više kupovinom na akcijama, koje su, pogotovo u ovim (post)prazničnim danima, brojne. Naravno, i ovde je savet da treba biti oprezan, odnosno da se kupuje ono što je zaista potrebno za normalan porodični život (obrok) i u razumnim količinama. Jednostavno, ne hitajte da ponesete kući dvadeset litara ulja samo zato što je ono na akciji jeftinije desetak dinara, jer ćete tako zapravo potrošiti više, pa možda za nešto drugo, takođe važno za kuću, neće preostati novca.
Premda je to naizgled ušteda na dugom štapu, ako se ozbiljno vodi briga o potrošnji energije, u novčaniku po plaćanju računa za struju i/ili gas, i te kako može da ostane novca: kupite štedljive sijalice, gasite svetlo za sobom, regulišite grejanje, ne grejte prostor dok vas nema kod kuće... i očas posla se poneki crveni “Đorđe Vajfert” može mnogo smislenije potrošiti.
U svakom slučaju, ekonomisti su saglasni da je sad jako važano voditi popis rashoda i troškova da bi se videlo koliko nam je potrebno za koju stavku, gde se može uštedeti i koliko nam preduzete mere zapravo donose uštede. Drugim rečima, kada se sve sumira, valja, što se kaže, živeti s onim što porodica ima u džepu.
A jednom, kad nam bude bolje...
