Izvor: B92, 12.Jan.2011, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet savetuje, a Vlada po svome
Beograd -- Fiskalni savet, koji bi trebalo da kontroliše narodnu blagajnu, neće imati mogućnost da kažnjava vladu i ministre ako utvrdi da krše pravila.
Državi, pokazalo se, Budžetska inspekcija i Državna revizorska institucija nisu dovoljne da spreče rasipništvo ministara, pa će narodnu blagajnu uskoro početi da nadzire i novo kontrolno telo Fiskalni savet.
Ovaj regulator, međutim, sudeći po ovlašćenjima, mogao bi da bude samo nepotreban trošak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer neće imati mogućnost da kažnjava i obustavlja projekte, a i pitanje je koliko će biti nezavisan, tvrde poznavaoci.
Novo telo, međutim, neće imati nikakva izvršna ovlašćenja. Praktično, neće moći da sankcioniše vladu i ministre koji budu kršili fiskalna pravila, niti da zaustavi projekte koji ne budu u skladu sa zakonom. Jeste da će državni organi biti u obavezi da Savetu dostavljaju svu traženu dokumentaciju, ali u slučaju da se o to i ogluše, telo će moći samo da obavesti Skupštinu. Sve su to i razlozi za ocenu upućenih da će korist od Fiskalnog saveta biti minimalna.
Uloga Fiskalnog saveta biće ograničena na davanje mišljenja o značajnim fiskalnim pitanjima. Novo telo će ocenjivati vladu i budžet i o tome obaveštavati državne organe i javnost, a kako su letos najavili u Ministarstvu finansija Savet će kontrolisati i trošenje novca od prodaje "Telekoma”.
Za člana Saveta NBS je predložila Vladimira Vučkovića, profesora na Univerzitetu „Megatrend", predsednik Boris Tadić je predložio profesora Ekonomskog fakulteta Pavla Petrovića, a Ministarstvo finansija Nikolu Altiparmakova, finansijskog savetnika USAID.
Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu i svojevremeno član Saveta Narodne banke Jugoslavije, kaže da će Fiskalni savet i te kako biti pod pritiskom vladajuće koalicije.
„Članove saveta će birati vlast, što govori o njihovoj maksimalnoj saradnji. Za nezavisnost tela garant nije ni to što ih bira Skupština jer u ovoj instituciji zeleno svetlo dobija sve što predloži vlast. To govore iskustva koja svedoče i o tome da vlast na ovakva mesta nije birala ljude koji će biti remetilački faktor", kaže Đukić.
On ocenjuje i da se o nezavisnosti može govoriti samo ako su u pitanju profesionalci sa najvišim stepenom integriteta i reputacije. Potrebna je, kaže, i decenijska posvećenost tačno određenoj materiji i po tome prepoznatljivost u svetu.
I Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, sumnja da će Fiskalni savet biti u mogućnosti da vodi politiku nezavisnu od pritisaka NBS i drugih državnih institucija.
Plate i do 1.800 evra
Predsednik Fiskalnog saveta imaće osnovnu platu od oko 188.000 dinara, a članovi po oko 169.000 dinara, pokazuje računica izvedena iz odredaba Zakona o budžetskom sistemu iz oktobra prošle godine. Osnovna zarada specijalnih savetnika biće oko 144.000 dinara. Članovi i specijalni savetnici imaju pravo i na uvećanje zarade do 30 odsto usled "posebnih složenosti u radu”.
„Stručnost i iskustvo članova Saveta nije sporna, ali je pitanje da li će oni biti u prilici i da sprovedu ideje. Iskustva pokazuju da nezavisna tela i nisu imala nezavisnost. Državna revizorska institucija je svojevremeno najavljivala krivične prijave protiv ministara i činovnika koji se ogluše o zakon, a izgleda da se na kraju sve završava sa blagim ukorima", kaže Savić.
Naš sagovornik dodaje da takve institucije u ovakvom sistemu nisu nezavisne, već da trpe ogromne pritiske svojih postavljača.
„S jedne strane, Srbija ima obavezu da poštuje evropske norme, a s druge da sprovodi poteze u interesu vladajuće većine. Tu će Fiskalni savet biti u procepu", ocenio je Savić.
Nikola Altiparmakov, kandidat za člana Saveta, ne beži od toga da je nezavisnost Saveta jedno od ključnih pitanja.
„Zbog što veće nezavisnosti, regulativa oko uvođenja fiskalnih pravila i saveta je pisana u saradnji sa MMF, i to na osnovu najboljih međunarodnih iskustava. Otuda članove predlažu tri različite institucije, što maksimalno otežava bilo kakve spoljne uticaje na rad Saveta i njegove izveštaje", kaže Altiparmakov.
Drugi kandidat Pavle Petrović dodaje da članove predlažu ljudi iz državnih institucija, i da ih bira Skupština.
„Praktično, odluka o budžetu, projekcijama prihoda ili rashoda se donosi tek nakon javne diskusije, što bi trebalo da bude praksa i u Srbiji", kaže Petrović.
Ko su kandidati
NIKOLA ALTIPARMAKOV: Karijeru je započeo u Trezoru Srbije, odakle je prešao u Ministarstvo finansija na mesto makroekonomskog analitičara. Bio je ekonomski savetnik u Poreskoj upravi, gde je pratio uvođenje PDV-a i mogućnosti reforme poreza na dohodak građana. Radio je i na projektu penzijske reforme, a od 2008. je fiskalni savetnik na USAID projektu ekonomskog razvoja Srbije. Studirao je na Kalifornijskom univerzitetu Berkli i Toronto univerzitetu. Diplomirao je matematiku i ekonomiju kao student generacije, magistrirao ekonomiju, a trenutno završava doktorat iz javnih finansija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Predstavljao je Jugoslaviju na međunarodnoj olimpijadi iz informatike 1998. godine.
PAVLE PETROVIĆ: Rođen je 1947. godine u Beogradu, gde je završio i Ekonomski fakultet. Doktorirao je na temu "Višesektorski modeli i primena u analizi jugoslovenske privrede”. Prvo zaposlenje dobio je u Institutu za ekonomiku industrije. Za asistenta na Ekonomskom fakultetu izabran je 1972, gde je danas redovan profesor. Danas je i uredik "Kvartalnog monitora”, časopisa koji se bavi ekonomskim analizama. Stručno se usavršavao i na vodećim univerzitetima u Americi, Harvardu, Kornelu i Prinstonu. Radio je na studiji o efektima krize u tranzicionoj Evropi u organizaciji Instituta iz Beča i Brisela. Godine 2003. bio je predsednik Saveta Narodne banke Srbije.
VLADIMIR VUČKOVIĆ: Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1997. godine, a doktorirao 2004. godine. Na istom fakultetu postao je asistent 1998. godine, a docent šest godina kasnije. Na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju Univerziteta „Megatrend" je vanredni profesor od 2008. godine. Tokom izrade magistarske teze, 1998. godine, boravio je na Rhode Island univerziteu u SAD. Na osnovnim studijama predaje predmete Međunarodni finansijski menadžment, Savremene ekonomije Severne i Latinske Amerike I i II, a na diplomskim studijama predmet Američka ekonomija. Vanredni je član Naučnog društva ekonomista i član redakcije ekonomskih časopisa MAT i "Konjunkturni barometar”.
