Izvor: Blic, 19.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarene provizije
Šarene provizije
Krckanje deviza još uvek je jedan od bitnih načina preživljavanja u Srbiji. Pri odluci da prodaju 50, 100 ili više evra, građani najčešće mnogo ne razmišljaju i, po pravilu, zamenu obavljaju u najbližoj banci. Ipak, slučaj čitaoca 'Blica', inače privremeno zaposlenog u Švedskoj, opominje da bi se pre zamene stranih valuta u dinare, posebno ako je reč o većim iznosima, trebalo raspitati o iznosima provizija koje pojedine banke naplaćuju za menjačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslove. Naime, po dolasku na godišnji odmor u domovinu, naš je čitalac, naravno, morao da proda švedske krune za šta su mu u Nacionalnoj štedionici naplatili proviziju od pet odsto.
Jeste mnogo, ali nije u pitanju greška ili nepoštovanje propisa. Za razliku od većine banaka koje za otkup stranih valuta ne naplaćuju proviziju, NŠ za otkup američkog dolara i švajcarskog franka naplaćuje proviziju od dva, a za otkup svih ostalih valuta, dakle i švedske krune, pet odsto (jedino se evro otkupljuje i prodaje bez provizije). Da je otišao u bilo koju drugu banku ili menjačnicu NBS, naš bi čitalac zamenu obavio bez naplate provizije, a u 'Komercijalnoj banci' bi mu naplatili 0,5 odsto.
Ukoliko, pak, građanin želi da kupi devize, izbor banke je još bitniji. Nasuprot nepovoljnostima kod otkupa, Nacionalna štedionica je jedina koja prodaje evro bez naplate provizije. Provizija za prodaju stranih valuta građanima u menjačnicama NBS iznosi 0,15, u AIK banci 0,50, 'Delta banci' 0,80, a kod većine ostalih banaka jedan odsto. Izuzetak je jedino američki dolar kojeg se banke mnogo teže odriču nego ostalih valuta. Za prodaju dolara menjačnice NBS, 'Jubanka' i 'Delta banka' naplaćuju proviziju od dva, 'Komercijalna banka' čak osam odsto.
Treba, međutim, reći da poznavanje bankarskih provizija ne daje potpuno preciznu informaciju o troškovima zamene. Naime, banke imaju mogućnost dnevnog formiranja kursa koji, po propisima, ne sme biti niži od kursa NBS, a da li će i koliko biti viši zavisi od politike banke. Može se desiti da se, zbog niže provizije, opredelimo za neku banku, a da u stvari prođemo skuplje jer ćemo devize kupiti po kursu u koji je ugrađena i bankarska marža. Sve u skladu sa onom narodnom - ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.
B. K.
