Izvor: Blic, 05.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šanse za dobit u izvozu šljiva
Šanse za dobit u izvozu šljiva
Ruska 'Bank of Moskva' odustala je od kupovine 'Agrobanke', iako je za to dobila dozvolu Narodne banke Srbije, opravdavajući svoju odluku da je vrednost banke znatno porasla. Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora 'Agrobanke', za 'Blic' kaže da iako su Moskovljani odustali, interes za banku i njeno vlasništvo i dalje pokazuju velike ruske i evropske banke.
U prošloj godini, akcije ove banke doživele su pravi bum rasta vrednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na berzi od preko 200 odsto. Čime to objašnjavate?
- Ovo područje je vrlo interesantno za strane investitore. Očito je veliki priliv kapitala, ali koji još uvek traži i nije našao svoje pravo mesto. Veliki interes potencijalnih kupaca uticao je na rast vrednosti naših akcija na Beogradskoj berzi, koje su dostigle 44.000 dinara. Pripremamo još jednu emisiju akcija, za koju ocenjujemo da će biti vrlo uspešna. Strateški, kroz tu emisiju akcija, 'Agrobanku' dovodimo u poziciju da bude veoma interesantna za strateške projekte u agraru. A koji su to strateški projekti?
- Recimo, nama nedostaju milioni i milioni evra da očistimo kanalsku mrežu u Vojvodini, Mačvi... Tako će se smanjiti štete od poplava. Dešava se da nama kiša napravi štetu od milijardu evra, a problem bi mogao da bude rešen sa 300-400 miliona evra.
Koji poljoprivredni projekti po vama mogu da donesu dobit i imaju budućnost?
- Finansiranje u ratarstvu je najbolje preko stočarstva, a u voćarstvu preko njegove finalizacije. Recimo, izvoz suvih šljiva mogao bi da donese dobit. Treba finansirati one projekte gde imamo preduslove. U Šumadiji su to stočarstvo, voćarstvo... U Vojvodini više faze ratarstva, recimo industrijskog bilja. Na planinama, kao što je, na primer, Stara planina, budućnost imaju stočarske farme. 'Agrobanka' se jedina bavi dugoročnim i kratkoročnim plasmanima u poljoprivredu. Da li Srbiji trebaju specijalizovane banke?
- Neophodna nam je simbioza specijalizovane i poslovne banke koja mora da podrži širenje proizvodnje i razvoj agrara. Mi smo komercijalna banka, ali imamo jednu sklonost ka primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, gde klijentima dajemo povoljnije uslove. Ima li fer-pleja u bankarstvu?
- Generalno nema, ali što se tiče 'Agrobanke' - ima. Fer-plej postoji u sektoru finansija u smislu pozajmica, i tu smo vrlo otvorena banka. Mislim da je u bankarstvu politika dosta implementirana, kao i da se favorizuju banke iz raznih razloga.
D. Nišavić Manje vlasništvo države
Republika Srbija je početkom prošle godine imala 25 odsto vlasništva u 'Agrobanci', ali je dokapitalizacijama banke, u kojima država nije učestvovala, od 55 miliona evra, taj procenat smanjen na oko 12 odsto. Banka trenutno ima 16 filijala i 110 ekspozitura širom Srbije.
|
