Izvor: S media, 06.Avg.2010, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šansa za železnice regiona
Ukoliko bi zajedničko preduzeće srpske, hrvatske i slovenačke železnice počelo da radi do kraja godine, to bi povećalo konkurentnost Koridora 10, a svaka od železnica godišnje bi zarađivala 50 miliona evra.
Železnički Koridor 10, koji delom prolazi kroz republike nekadašnje Jugoslavije, nije dovoljno iskorišćen. Pruga je zastarela, a kašnjenje vozova uobičajeno.
Ukoliko zajedničko preduzeće srpske, hrvatske i slovenačke železnice, počne da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << radi do kraja godine, kako je najavljeno, trebalo bi da roba iz Ljubljane u Istanbul stigne za najviše 40, umesto i 70 sati, koliko sada putuje.
To bi povećalo konkurentnost Koridora 10, a svaka od železnica godišnje bi zarađivala 50 miliona evra.
U XXI veku, vozovi u Srbiji kreću se sporije nego u XIX. Godine 1884, kada je linija uspostavljena, voz od Beograda do Niša putovao je pet i po sati, brzinom od 45,5 kilometara na sat.
Danas vozovi na toj relaciji idu brzinom od 44 kilometra i razdaljinu prelaze za 6 sati.
Prevoz robe još je sporiji. Lokomotive su stare i po 20 godina, a vagoni i više. Da bismo dobili modernu dvokolosečnu prugu, na kojoj bi brzine bile znatno veće, potrebno je četiri i po milijarde evra. Cilj formiranja novog preduzeća jeste da se protok robe ubrza.
"Normalno je da je za robni saobraćaj od važnosti kvalitet infrastrukture, ali moram da kažem da to nije u tolikoj meri koliko je potrebno za putnički saobraćaj", rekao je direktor Direkcije za prevoz Železnice Srbije Dragan Grujić.
Grujić je rekao da se nada da će zajedničko preduzeće uspeti da do boljih efekata dođe ne čekajući na modernizaciju koja je, svakako, potrebna, ali za koju će trebati, ipak, neki period.
Hrvati sa sličnim mukama
Iako na Koridoru 10 imaju bolju infrastrukturu od Srbije, ni komšije Hrvati, ne mogu se pohvaliti dovoljnom iskorišćenošću železnice.
Prosečna brzina kojom se kreću teretne kompozicije je 39, dok putnički vozovi idu 70 kilometara na sat. U novo preduzeće unose 6.000 vagona i 350 lokomotiva starih po 30 godina.
"Železničkom saradnjom ostvarujemo konkurentnost u odnosu na druge oblike prevoza, razvijamo promet i prevoz železnicom, postižemo finansijske efekte, ostvarujemo zadovoljstvo korisnika i utičemo na razvoj gospodarstva država koje su uvezane u ovaj deo priče", naveo je predsednik Uprave Hrvatske železnice-Holdinga Zoran Popovac.
Slovenija planira da, u narednih pet godina, u modernizaciju železnice uloži do osam milijardi evra. Lokomotive i vagoni stari su i četiri decenije, a kreću se brzinom oko 35 kilometara na sat. Granice uspostavljene raspadom SFRJ dodatno su produžile vreme putovanja.
"Sve tri firme unose jasnu odluku da prvo napravimo sve što je u rukama železnica, optimiziramo naše proizvodne procese, jer svaki izgubljeni sat, smanjuje konkurentnost, manje smo zanimljivi za tržište, za kupca", istakao je direktor Tovarnog prometa u Slovenačkim železnicama Robert Vuga.
Vuga je istakao da se dešava da voz dođe na granicu u 1 čas posle ponoći, a do 6 časova ne može se obaviti neka procedura, a to znači kašnjenje voza od pet sati, što je katastrofa.
Kašnjenje jednog vagona košta 25 evra dnevno, a kompozicije imaju najmanje po 20 vagona. Ukoliko se procedure zaista skrate, kako je planirano, osim što će železnice uštediti, Koridor 10 postaće privlačan za mnoge koji sada koriste alterntivne pravce.
Primera radi, Koridorom 4, koji ide kroz Mađarsku, godišnje prođe 7.000 kompozicija, dok Koridorom 10 ide svega 700 vozova.
