Izvor: B92, 12.Jun.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šansa Srbije za izvoz hrane
Pijaca Zeleni venac - hrana je šansa za Srbiju (arhiva, Beta)
Beograd -- Kriza gladi, koja u svetu poprima sve dramatičnije razmere, kako kažu stručnjaci, neće pogoditi Srbiju. Naprotiv, mogla bi da joj otvori šanse za izvoz.
Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju hrane koju može da plasira kroz izvoz. Analize pokazuju da bi Srbija, ukoliko poveća proizvodnju hrane za 30 odsto, mogla da nadoknadi sve troškove koje imamo zbog visokih cena energenata. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Državnici više od 40 zemalja i prestavici međunarodnih institucija upozorili su prošle sedmice u Rimu da glad ponovo kuca na vrata. Takođe, brojne međunarodne organizacije, među kojima OPEK i G8 održavaju samite povodom energetske i prehrambene svetske krize.
Hrana koja je za mnoge zemlje velika potreba, za Srbiju može biti izvozna mogućnost, smatraju stručnjaci. "Mi bar ne moramo da razmišljamo o aveti gladi", kaže sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostan.
E sada, možda je to dobro, nije nehumano reći da zemlje koje imaju viška hrane da treba sadašnju globalnu svetsku situaciju i da iskoriste. Na kraju krajeva, da svoje resurse na najbolji način i unovče", kaže on.
Srbija je prošle godine izvezla hranu u vrednosti od milijardu i sedam stotina miliona dolara. Međutim, građani su bili suočeni sa velikim poskupljenjima hrane, uglavnom zbog povećane cene nafte na svetskom tržištu.
"Ako proizvedemo bar za 30 odsto više hrane, a to možemo, eto nama da pokrijemo tih većih troškova koji naftaši debelo uzimaju, a njihova cena je samo za godinu dana porasla 80 posto", objašnjava Prostan.
Najveći potencijal Srbije su žitarice, voće i povrće - da bi ga iskoristila, agrarni sistem treba da se izbori i sa nezavršenom privatizacijom, proizvođači moraju da standardizuju proizvode i da ulože više novca u izlazak na strana tržišta.
"Imamo neku vrstu pomoći od države, međutim, ako krenemo od toga da bi krediti trebalo da budu jeftiniji, da bi kamatne stope mogle da budu niže, ako govorimo tu imamo uvozu, takođe imamo carinske barijere. Tu bi država mogla da pomogne", smatra Ivana Jovanović, iz kompanije Fudlend.
U budžetu za ovu godinu za subvencije u poljoprivredi izdvojeno je 15,3 milijarde dinara, a više od 60.000 domaćinstava finansiralo je svoju proizvodnju putem kredita.
To, ipak, nije bilo dovoljno jer su zbog povećanih troškova i suše prošlu godinu mnogi završili na nuli, bez realnih mogućnosti da prošire svoju proizvodnju.
.jpg)
