Izvor: Politika, 10.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo za domaću upotrebu
Za prihvatanje dinara neophodni dugoročna makroekonomska stabilnost i čvrst kurs, kao i niže inflacija i kamate Kada će dinar biti konvertibilan, istaknut na svetskim kursnim listama i menjati se kao i sve ostale poznate valute?
Odgovor ne znaju ni oni koji kreiraju ekonomsku i monetarnu politiku. Ne može preko noći, ističu stručnjaci. Potrebno je ispuniti mnogo uslova za koje će nam, po nekim ekonomistima, biti potrebno manje, a po drugima više vremena. Uglavnom, niko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se ne usuđuje da prognozira. Zato do daljeg ostaje samo za domaću upotrebu.
Po oceni Stojana Stamenkovića, urednika biltena MAT, svi ekonomski pokazatelji idu ka takvoj konvertibilnosti i, ako ne bude nekih političkih "stresova", mogli bi relativno brzo da "zaplovimo u te vode". Izmenama zakona o deviznom poslovanju u velikoj meri zakoračili smo u zonu konvertibilnosti, jer su dopuštene i kapitalne transakcije – iznošenje kapitala. Podignut je limit i za iznošenje keša na 5.000 evra. A kada će dinar početi da se kotira na svetskim berzama, to po njemu verovatno više zavisi od političke situacije i koliko ćemo biti rizična zemlja, ali i koliko će nekome biti potrebni dinari napolju.
– Prema deviznim rezervama uslovi su na neki način ispunjeni. Nemamo problem sa državnim dugom, već sa brzim rastom privatnog duga. Banke se zadužuju i unose kapital. Ako se dogodi neki "stres" u zemlji mogao bi se okrenuti tok, pa bi obaveze bile veće nego priliv kapitala. Tada se javlja pritisak na devizno tržište koji stvara potpuno drugačiju sliku i evro bi mogao da raste brže nego cene – ističe Stamenković.
Za punu konvertibilnost neophodni su, kako navodi dr Davor Savin, dugoročna makroekonomska stabilnost, niske inflacija i kamatne stope, koje mnogo ne odstupaju od onih u zemljama našim glavnim spoljnotrgovinski partnerima, ali i da nema pritisaka koji bi naglo poremetili kurs. Iza svega toga, dodaje, mora stajati jaka privreda i ekonomski sistem koji je pravno zaštićen.
– Kada bi dinar bio kapitalno konvertibilan, pri velikoj razlici između inflacije i kamatnih stopa moglo da dođe do velikih pomeranja špekulativnog kapitala – upozorava Savin.
Da bi valuta postala međunarodno konvertibilna mora pre svega privreda da ojača i da imamo jake privredne veze sa zemljama u regionu. Zato je, po oceni dr Dejana Erića, prodekana Beogradske bankarske akademije, teško očekivati da će dinar u skorije vreme biti razmenljiv.
Ekonomisti još odranije upozoravaju da se teško zdrav novac može održati u zemlji gde su strukturne protivrečnosti toliko izražene kao kod nas. U privredi dominira trgovina, proizvodnja je mala i pretežno nekonkurentna.
Ekonomisti su saglasni da je za minimiziranje opasnosti uvođenja konvertibilnosti potrebno da u privredi budu ispunjeni određeni uslovi. Najpre, da zemlja ima adekvatan nivo deviznih rezervi kako bi mogla da prevaziđe povremene kratkoročne deficite platnog bilansa (koji, inače, mogu biti izrazitiji pošto više ne postoji mogućnost njegovog limitiranja korišćenjem devizne kontrole). Da bi sačuvala makroekonomsku stabilnost i kredibilitet, država mora biti sposobna da se odbrani od eventualnih špekulativnih napada na nacionalnu valutu. Prema tradicionalnoj teoriji, adekvatan nivo deviznih rezervi treba da pokrije bar tromesečni robni uvoz, ali se ovaj stav u poslednje vreme, u svetlu liberalizacije kretanja kapitala, modifikuje u pravcu pažljivijeg sagledavanja stanja u kapitalnom delu platnog bilansa (naročito kratkoročnog duga zemlje).
Dalje, potrebno je da se sprovodi konzistentna, racionalna i kredibilna ekonomska politika. Kredibilitet politike je bitan za uspeh konvertibilnosti. Svako nepoverenje u domaću valutu se manifestuje u povećanoj tražnji za inostranim novcem i pritiskom na devizne rezerve.
O politici deviznog kursa u procesu uvođenja konvertibilnosti ne postoji jedinstven stav. Tradicionalni (nastao u okrilju MMF-a) zagovara uspostavljanje realnog kursa koji bi imao funkciju usmeravanja izvozno-uvoznih poslova i koji bi vodio ravnoteži platnog bilansa. Postoji, međutim, stav da u periodu uvođenja konvertibilnosti kurs treba da bude na nivou višem od realnog (odnosno, treba težiti depresiranoj nacionalnoj valuti), kako bi se podstakao izvoz i nekonkurentnoj privredi dao razvojni impuls. Treća opcija, precenjenost valute, nije poželjna u periodu sprovođenja konvertibilnosti. Ona bi, kažu stručnjaci, samo pogoršala ionako izražen problem spoljnotrgovinske neravnoteže.
Još jedan uslov za uspeh konvertibilnosti jeste eliminisanje kontrole cena. Uz značajne devizne rezerve i privredu na solidnim osnovama, kao i inflaciju pod kontrolom, mora postojati siguran i stabilan pristup svetskim finansijskim tržištima. To znači da bi Srbija morala postati priznata kao stabilna i finansijski odgovorna država u svetu.
A da put do konvertibilne valute nije lak, uostalom, pokazuju i iskustva zemalja koje su okončale tranziciju. Sloveniji je, recimo, trebalo šest–sedam godina, a slično je bilo i sa ostalim novim članicama EU. Većina zemalja iz našeg okruženja opredelila se za neku od varijanti fiksnog režima kurseva, da bi nakon faze makroekonomske stabilizacije i liberalizacije kretanja kapitala bio učinjen korak ka uvođenju fluktuirajućih kurseva.
Biserka Dumić
[objavljeno: 10.08.2006.]
