Izvor: S media, 15.Apr.2011, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo za banke nema krize
Srpska preduzeća su u 2009. godini zbirno bila u gubitku od oko milijardu evra, a banke su zaradile 216 miliona evra!
Za prošlu godinu podataka o privredi još nema, mada se zna da situacija sigurno nije bolja, ali je prekjuče objavljeno da se profit banaka povećao na 245 miliona evra.
Dugovi ostavljaju 600 ljudi bez krova nad glavom
Najviše od kamata
Banke već nekoliko godina najveći prihod ostvaruju po osnovu kamata, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pa su i u 2010. na njima "ubrale" 179,4 milijarde dinara. S druge strane, ekonomista Dragovan Milićević ističe da je u realnom sektoru 2009. godine samo trgovina dobro poslovala.
- Banke teško i mogu da naprave minus kada im, u proseku, kamatne stope za privredu iznose od 21 do 22 odsto. Tu su i visoke kamate po osnovu minusa na računu, kreditnih kartica, a da ne govorimo o održavanju računa klijenata, za šta nemaju nikakvih troškova. Sračunao sam da jedna banka samo za mesečno održavanje računa korisnika uzme oko 20 miliona dinara - kaže Milićević.
On ističe da je privreda od 2006. do 2009. godine za kamate izdvojila ukupno 16,5 milijardi evra. Naglašava i da banke, osim obavezne rezerve koju drže kod NBS i redovnih poreza, nemaju dodatna poreska opterećenja.
Banke nemaju mere za pomoć privredi
Dugalić: A od čega bi banke živele
U prilog tome da banke i privreda imaju ne samo drugačije bilanse uspeha već i interese, ide i izjava generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Veroljuba Dugalića, kojem se, dok je objašnjavao zašto banke ne mogu da prihvate reprogram kredita i za privredu otelo: "Od čega bi onda banke živele za to vreme?"
Vladu nije briga za neplaćene doprinose
- Pominjalo se uvođenje poreza na bankarski sistem, ali protiv toga se vodila žestoka borba. I kada bismo to uveli, banke bi taj teret sigurno prelile na građane i privredu - zaključuje Milićević.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin navodi da su banke najveću zaradu prethodnih godina ostvarile na trgovini državnim hartijama od vrednosti, subvencionisanim kreditima i na bonitetnim firmama od kojih su ubirale kamate po osnovu kredita.
Ipak, medalja ima i drugu stranu, a ona kaže da nisu sve banke profitirale, jer je trećina na kraju 2010. godine bila u minusu. Od ukupno 33 banke, 22 su ostvarile dobit od oko 34,5 milijardi dinara, a 11 je zabeležilo gubitke od devet milijardi. Najbolje je poslovala Inteza, dok je najlošije prošla OTP banka sa minusom od 2,5 milijardi dinara.
Plaćaju sve troškove
Član IO Sosijete ženeral banke Sonja Miladinovski objašnjava da banke uredno plaćaju sve troškove koji proizilaze iz operativnog poslovanja.
- Tu spadaju zarade zaposlenih, roba i usluge koje banke koriste, na koje se obračunavaju i plaćaju PDV, troškovi doprinosa na plate zaposlenih, troškovi različitih taksi i naknada, troškovi svih pripadajućih poreza, uključujući i trošak poreza na dobit od 10 odsto. Nabrojani doprinosi i porezi odnose se na obaveze prema državi, a banke su obveznici i plaćanja premije osiguranja depozita, i to za građane, preduzetnike, mala i srednja preduzeća - nabraja Miladinovska i dodaje da tome treba dodati obaveze banaka prema centralnoj banci za obavezne rezerve.
(P r e s s foto:investicioni-fondovi.com)
