Izvor: Blic, 30.Jun.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo veći rezovi rešenje za budžet
Aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom predviđa da Srbija treba da ispuni određene obaveze, između ostalog i one vezane za nivo budžetskog deficita. Sada, na kraju juna, izvesno je da po ovom pitanju to neće biti ostvareno. To znači da nas u avgustu očekuju teški razgovori sa Fondom pošto cifre potvrđuju da su makroekonomska kretanja pogoršana. I nije pitanje šta će MMF da uradi za Srbiju, već šta će uraditi Vlada, kaže u razgovoru za „Blic” Radovan Jelašić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << guverner Narodne banke Srbije.
Postoji li opasnost da aranžman bude ugrožen, odnosno povlačenje ostalih tranši?
- Što se povlačenja sredstava tiče, Srbiji verovatno neće biti potrebno svih 2,9 milijardi evra i NBS u tom slučaju neće ni povlačiti celokupnu sumu. Ali bez obzira na to, ukoliko mi, kao odgovorna država, još pre dolaska MMF-a nešto ne preduzmemo i u septembru se ne dogovorimo sa Fondom o tome kako dalje, to će biti veoma loša poruka o spremnosti Srbije da vodi dobru i dugoročno održivu makroekonomsku politiku.
I šta bi se desilo po tom crnom scenariju?
- Aranžman sa MMF-om nam je potreban jer je on preduslov za finansijsku podršku EU za program Svetske banke. Takođe, i poslovne banke u okviru „Bečke inicijative” su zainteresovane da Srbija ima garanciju da je njena ekonomska politika podržana u vidu aktuelnog programa sa Fondom.
Postoji li strategija Vlade za nastupajuću posetu MMF-a u avgustu, s obzirom na to da će morati da se revidira ekonomska politika?
- NBS nije upoznata sa tim da li je Vlada već napravila ili priprema strategiju za pomenute razgovore, a ukoliko bude pitana, daće svoje mišljenje i predloge u pogledu pojedinih rešenja koje Vlada namerava da usvoji.
Po vašem mišljenju, šta je to što će morati da bude novo rešenje - povećanje PDV, eventualno smanjenje penzija, zarada. Šta učiniti da se izbegnu socijalne tenzije građana, a ipak zadovolji MMF?
- Po mom dubokom uverenju postojeća strategija „testerisanja” nije dobra, pošto zamrzavanje plata i penzija do kraja 2010. uz očekivanje da će u međuvremenu inflacija realno smanjiti ove prihode, u Srbiji prolazi najteže. A pravi efekti su vidljivi tek nakon nekoliko meseci. Istovremeno se ne sprovode zakonske obaveze iz rebalansiranog budžeta i biće zanimljivo da se vidi kako će budžet naplatiti od lokalnih samouprava ili javnih preduzeća ono što je planirao. Sve to potvrđuje da su neophodni mnogo veći strukturni rezovi, i to u sektorima o kojima pričamo - penzijama, školstvu, zdravstvu... Ulivati još više para u ono što se očito više ne može finansirati na dosadašnji način i time značajno povećati državni dug, sada je još neodgovornije nego pre godinu dana.
Mislite suprotno od Vlade. Priča se da će ona imati jedinstven stav - nema povećanja PDV-a, niti smanjenja plata i penzija, a obavezaće se na drastičniju racionalizaciju državne administracije. Da li je to izvodljivo?
- Racionalizacija je svakako nužna i kao što je NBS u tom pogledu pružala primer i imala moralno pravo da priča o smanjivanju broja zaposlenih i neophodnoj štednji. Tako bi i Vlada trebalo najpre sopstvenim primerom da pokaže kako ona sprovodi racionalizaciju u svojoj kući. Međutim, treba imati u vidu da smanjenje broja zaposlenih na kratak rok predstavlja dodatni trošak jer se moraju obezbediti sredstva za otpremnine. U svakom slučaju, to jeste nužna, ali nije i dovoljna mera koja bi mogla da nadomesti izostanak štednje i smanjivanja rashoda u drugim oblastima.
Stiže Murinjo Portugal
Ovih dana u Beograd stiže Murinjo Portugal, zamenik generalnog direktora MMF, koji dolazi povodom obeležavanja jubileja 125. godišnjice Narodne banke Srbije. Kako je predviđeno, Portugal će imati susrete sa zvaničnicima Srbije. Dolazak misije MMF, koja bi trebalo da obavi prvu reviziju aranžmana, očekuje se krajem avgusta.
Kuda nas vodi deficit
Koliko je realno da država može da se obaveže da će povećani deficit pokriti iz kredita, s obzirom na nivo zaduženosti?
- Manji problem je kako finansirati deficit, ključno je pitanje kuda nas sve to vodi, jer ukoliko se postojeći trend pada privredne aktivnosti ne promeni narednih meseci, Srbija će u rekordnom roku povećati svoj javni dug koji će posle još dugo spominjati ne samo buduće vlade i ministri finansija nego i poreski obveznici. Ako ja lično, kao Radovan Jelašić, rizikujem da svoj porodični budžet pokrivam povećanim dugom, ja riziku izlažem samo svoju familiju. Ali ako se zbog loše procene privrednog rasta to uradi sa budžetom Srbije, onda se nameće trošak budućim generacijama i smanjuju im se šanse za brži rast u budućnosti.
Činjenice sve govore
- PDV - sa padom ekonomske aktivnosti ubrzano se smanjuju prihodi od poreza na dodatu vrednost
- Inflacija - rast regulisanih cena, pogotovo ako se nastavi rast cena nafte, može da ugrozi ostvarenje ciljane stope inflacije (6-10 odsto)
- Izvoz - nakon rasta u martu, zabeležio pad u aprilu (1,7-0,5 odsto)
- Uvoz - ubrzan pad (sa 2,6 na 3,5 odsto)
- Trgovina na malo - u prvom tromesečju beleži međugodišnji pad, i to za 11,4 odsto
