Izvor: SEEbiz.eu, 21.Jun.2015, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo sedam vodovoda u Vojvodini ima zdravstveno ispravnu vodu
BEOGRAD - Najveći procenat vode sa javnih vodovoda sa fizičko-hemijskom i mikrobiološkom neispravnošću je, pokazuju poslednja ispitavanja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u Srednjebanatskoj i Severnobanatskoj oblasti.
Južnije, dragocena tečnost je kvalitetnija, pa Nišlije, tradicionalno već godinama piju najkvalitetniju česmovaču.
Voda je u našoj severnoj pokrajini ispravna na samo sedam javnih vodovoda gradskih naselja, što >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu << čini tek 8 odsto ukupnog broja javnih vodovoda.
Od ukupnog broja, čak 76 odsto uzoraka ima "udruženu" neispravnost, što znači da voda ne ispunjava ni fizičko-hemijske ni mikrobiološke standarde.
"Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata i nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Uzročnici mikrobiološke neispravnosti su povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija i ukupnih koliformnih bakterija, kao i bakterija fekalnog porekla", navodi se u izveštaju "Batuta" za 2014. godinu.
Uzroci vode sa javnih vodovoda gradskih naselja u Srednjobanatskoj oblasti tokom prethodne godine bili su 100 odsto fizičko-hemijski neispravni.
Više od 100.000 ljudi u Zrenjaninu i okolini, sedištu ovog okruga, pije vodu čija se neispravnost na godišnjem nivou kreće između 10 i 20 odsto, a prema svetskim standardima gornja granica je 5 odsto. Zbog enormnog sadržaja arsena, Pokrajinska sanitarna inspekcija još početkom 2004. zabranila je upotrebu vode iz zrenjaninskog vodovoda za piće i pripremu hrane. Zabrana je i danas na snazi. Žiteljima grada na Begeju na raspolaganju je i nekoliko javnih eko-česmi, čiji je kvalitet vode takođe upitan.
Južnobački okrug ima najkvaliteniju vodu u Vojvodini, čiji se procenat fizičko-hemijske neispravnosti kreće oko 20 odsto.
U JKP "Vodovod i kanalizacija" u Novom Sadu tvrde da njihovi sugrađani imaju sreću da piju vodu čiji je kvalitet u potpunosti u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće.
"Provera kvaliteta se u našim laboratorijama obavlja na svakih 45 minuta. Proverava se hemijska i mikrobiološka ispravnost, a uzorci vode se uzimaju kroz sve tri faze prerade vode, počev od vode iz samih bunara, preko filtracije do dezinfekcije i, na kraju, kao krajnji prerađen proizvod koji pijemo. Prerađujemo podzemne vode, a ne vodu iz Dunava i naša voda je najkvalitetnija u Vojvodini i među kvalitetnijim u Srbiji", objašnjavaju u JKP "Vodovod i kanalizacija".
Od ukupnog broja ispravnih javnih vodovoda gradskih naselja u Republici Srbiji, u centralnoj Srbiji nalazi se čak 92 odsto. Najkvalitetnija voda za piće je u Niškom i Pčinjskom okrugu, u čijim uzorcima tokom prethodne godine gotovo da nije bilo zabeleženo mikrobioloških neispravnosti, samo 0,01 odsto.
Svakodnevne interne analize laboratorije pri JKP "Naisus" i Instituta za javno zdravlje u Nišu potvrđuju da Nišlije piju hemijski i bakteriološki ispravnu vodu. Vodom za piće snabdevaju se sa izvorišta Ljuborađa, Studena, Krupac, Divljana i Medijana, a kontrolišu se 45 uzoraka od izvorišta, crpnih stanica i od krajnjih korisnika, odnosno samih potrošača.
"Povremena mutnoća koja se javlja nije parametar rizika po zdravlje ljudi i takva izvorišta se prema potrebi isključuju kada dođe do zamućenja. Potvrda kvaliteta vode koju isporučujemo Nišlijama je i nedeljni sertifikat 17.025 koji smo dobili od Akreditacionog tela Srbije. To znači da smo stručni i kompetentni da i za treća lica ispitujemo površinske, podzemne, tehničke i otpadne vode, sve osim pijaće vode", kaže Suzana Stojimenov, rukovodilac laboratorije JKP "Naisus".
Beograđani, čini se, nemaju razloga za brigu, s obzirom na to da se se uzorci vode uzimaju svakog dana u više navrata iz svih proizvodnih pogona "Beogradskog vodovoda".
Sistematsku kontrolu vrše laboratorije ovog JKP i Gradskog zavoda za javno zdravlje, a svakodnevno se pregledaju i uzorci vode sa oko 20 slavina potrošača na ukupno 180 točećih mesta.
.jpg)
