Izvor: B92, 22.Maj.2011, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo rekord donosi dovoljno pšenice
Beograd -- Pšenica, na oko 480.000 hektara, koliko je ovom žitaricom zasejano u Srbiji, napreduje solidno, a mlade biljke imaju "dobar kapacitet" da daju dobar rod.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da do žetve još mnogo toga može da "krene naopako", a da Srbiju, upravo zbog rekordno malih površina pod pšenicom, od uvoza žita spasava samo prinos koji prevazilazi višegodišnji prosek.
Prosečan prinos pšenice po hektaru u Srbiji, kako su proračunali statističari, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslednjih godina se kreće između 3,5 i 3,7 tona, a ove godine trebalo bi da požanjemo više od toga kako bi bilansi bili popunjeni.
"Na većini njiva, pšenica solidno izgleda, klasovi su dobro formirani i uskoro će početi cvetanje, ali teško je još uvek proceniti hoćemo li imati rod viši od proseka. Sada, naime, za pšenicu dolazi ključno vreme, jer upravo od cvetanja, odnosno oplodnje, a zatim i od nalivanja zrna, zavisi koliko ćemo roda imati", navodi Srbislav Denčić, rukovodilac Odelenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Vukosav Saković, direktor „Žita Srbije", ocenjuje da je, poslednjih godina, pšenica postala „žrtva" neorganizovane poljoprivredne proizvodnje.
"Sada smo se našli u situaciji da se nadamo da ćemo imati dovoljno pšenice za svoje potrebe, umesto da, kao što je to slučaj sa kukuruzom, procenjujemo kakve izvozne rezultate da očekujemo", kaže Saković.
On navodi da su "naši prinosi, nažalost, ostali na jako niskom nivou, a zemlje, sa kojima smo se, pre dvadesetak godina, poredili, sada dobijaju za dve tone više žita po hektaru. Ima, međutim, i zemalja koje sa hektara skidaju i po 10 tona pšenice. Samim tim, čak i na ovako malim površinama, imamo mogućnosti za unapređenje. Potrebna je, međutim, podrška, pre svega države, da bi se stvari pokrenule".
