Izvor: Blic, 16.Mar.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo nas stranci mogu promeniti
Stevan Santo je u karijeri promenio više direktorskih fotelja - u „Severu", „29. novembru", subotičkoj filijali „Delta banke"... Danas je prvi čovek „Pionira", firme koju je izvukao iz stečaja i vratio na staze uspeha, uprkos nepovoljnom poslovnom ambijentu koji kreiraju ljudi o čijem radu ima veoma kritičan stav.
- Pitanje je da li mi uopšte imamo ekonomsku politiku. Jer vlada donosi mere koje za posledicu imaju inflacione pritiske. Dižu plate službenicima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << usvajaju nekakav nacionalni investicioni plan... Pa jedna Nemačka ne može sebi dozvoliti da 1,4 milijarde evra podeli k’o večernju reviju želja. A oni to zovu program i prave se nevešti jer kao to nisu pare iz budžeta i nisu inflatorne. Svejedno - efekat je tražnja bez pokrića.
Ali Narodna banka se ponaša drugačije.
- Jeste, NBS pokušava jednom užasno restriktivnom monetarnom politikom da drži cene pod kontrolom. Ali to stvara veliku tenziju i to ne može dugo da traje. I ima svoju cenu, jer NBS i Vlada ne mogu biti u raskoraku.
Mislite li da je kurs realan?
- Ja poludim kad neko upotrebi taj termin. Realan kurs je takav kakav bih ja voleo da je. To je definicija. Dinar je već neko vreme prejak. Ali ne može se do besvesti držati jaka valuta jer to izvoz čini sve težim, a uvoz sve jeftinijim. I to na dugu stazu nije dobro. Ali Jelašić nema drugog izbora.
Izgleda da su tajkuni uvoznici jači od tajkuna izvoznika.
- Ništa to nije slučajno. Sve te priče o ekonomskom patriotizmu bile su priprema da preduzeća po povoljnim cenama kupe neki ovdašnji. A zašto je Pera bolji kapitalista od Džona? Ako je kapitalista, onda mora isto raditi kao Džon. Ali ne radi, i Pera je mnogo gori kapitalista od Džona. Mislim da je nesreća što više stranaca nije kupovalo naše fabrike. Brže bi se menjale stvari u našim glavama.
Često citirate bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Šmita koji je rekao da je za dobrog menadžera potrebna „jedna noć, devet meseci i 40 godina rada". Šta mislite o današnjim mladim menadžerima i još mlađim savetnicima?
- Mislim da se vrlo odgovorno može tvrditi da oni za taj posao nisu kvalifikovani. Jedno je napabirčeno znanje, a drugo je život. To se nekad poklopi, a nekad se ne poklopi. To samo kod nas može. I samo kod nas može gitarista da bude guverner NBS. Ja ne vidim da te naše inovacije svet baš prihvata. A dok mi pametujemo, drugi rade. Mađarska danas izvozi 50 milijardi evra, a mi ni pet. A 1989. smo bili na istom nivou.
Ali Mađari nisu imali sankcije.
- Tačno, nisu imali sankcije, a imali su strategiju. A kod nas je obrnuto. Mene je Kasa jednom zvao i pita: Dokle misliš dovoditi u Suboticu razne firme bez ulaznice. A ja kažem: Joška, ja pretpostavljam šta ti podrazumevaš pod ulaznicom, ali moraš shvatiti da 102 zemlje u svetu imaju razrađen program privlačenja stranih investicija. Čak i Nemačka. Dakle, ne traže ulaznicu, nego daju. A naša logika je samo daj lovu.
Ulaznicu naplaćuju i trgovinski lanci. I vi je plaćate?
- Pa moramo. Ali stranci su tu razumniji. I s „Rodićem" smo imali dobru saradnju, dok je sa Miškovićem išlo mnogo teže. Veliki je problem što ne dolaze veliki strani lanci. A u Mađarskoj u gotovo svakom mađarskom gradu iznad 50-60 hiljada stanovnika imate „Koru", „Metro", „Tesko"...
Ko je lud da radi bez plate
Zašto vas zovu „komunjara"?
- Zato što smatram da se bez normalno zadovoljnih ljudi ne može imati dobra organizacija i dobra proizvodnja. Može jedno vreme, ali ne na dugu stazu. Kako neko može da ne primi platu dva-tri meseca? Pa to je jedan obligacioni odnos! Ako je ne platiš, nećeš dobiti sirovine. Pa zašto bi onda neko radio ako ne dobija platu.
