Izvor: Blic, 07.Jun.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo još jedna loša privatizacija
U onome što se sada dešava oni vide potvrdu za svoje tvrdnje da je firma sa oko deset hiljada kvadrata poslovnog prostora i 30-ak hektara zemljišta morala da bude skuplja od 4,3 miliona evra.
Mirko Andesilić, nekadašnji direktor jednog od pogona „Komgrapa" i Tomislav Kostić, predsednik sindikata Nezavisnost u preduzeću, kažu da je već otuđena zgrada u Kosovskoj ulici, pa će posle prodaje objekta na Terazijama i u Makišu renomirano preduzeće, koje je izgradilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << omanji grad, prestati da postoji. Ovima se , kako navode, samo završava posao koji je započet privatizacijom 51 odsto „Komgrapa", pre dve godine. Njih dvojica su zbog učestvovanja u protestu u martu dobili otkaze.
Nije jasno kako je država firmu poput „Komgrapa" prodala za tako male pare. Istina u prospektu za tendersku prodaju sva imovina „Komgrapa" uredno je navedena. Dve upravne zgrade u centru, na Terazijama i u Kosovskoj, jedna u Severnom bulevaru i četvrta na Banovom brdu. U zavisnosti od lokacije i namene zakup poslovnog prostora u Beogradu košta mesečno od 7-25 evra. Firma „Integral inženjering" iz Laktaša samo iznajmljivanjem po deset evra mogla bi brzo da povrati 4,3 miliona evra datih za „Komgrap". Više para bi zaradila od prodaje jer kvadrat košta od 1.000-3.500 evra. Ovo preduzeće takođe raspolaže i sa tri hale ukupne površine 7.200 kvadrata u Železniku, Kijevu i Rakovici. Reč je o pogonima zavisnih preduzeća. „Komgrap" je imao i šest fabrika betona, dva restorana i 635 ležajeva za radnike. Trenutno zapošljava 800 radnika.
Na tenderu za prodaju 51 odsto akcija ponude su dale firma iz RS i konzorcijum beogradske „Montere" i Ilije Đorđevića. U tenderskoj komisiji bili su predstavnici ministarstava ekonomije i kapitalnih investicija, opštine Stari grad, sindikata firme i direktor. Angažovan je savetnik BC Konsalting. Nominalna vrednost akcije bila je 960 dinara ali oko 12 evra. „Integral inženjering" je ponudio 7,5 evra, a konzorcijum 2,77 evra po akciji. Oba ponuđača obećavala su investicije od oko 4,5 miliona evra. Na pitanje da li je „Komgrap" mogao da se proda skuplje u Agenciji kažu da o tome odlučuje Komisija.
Draško Pašić, novi direktor „Komgrapa", kaže da ovo preduzeće nije baš bilo prilika kao što se čini, već više rizik jer je bilo u ogromnim dugovima. Većina imovine bila je pod hipotekom, a firma nije vlasnik već korisnik zemlje. Ipak, on potvrđuje da je zgrada u Kosovskoj prodata novom gazdi za 3,2 miliona evra, a da se slično uradi i sa objektima na Terazijama i u Makišu. Upitan da li ovo što se dešava potvrđuje da je preduzeće trebalo da bude skuplje na tenderu Pašić kaže da je „u međuvremenu novi gazda za vraćanje dugova, povezivanje staža i investicije potrošio između 40 i 50 miliona evra. „Novac od prodate zgrade u Kosovskoj iskorišćen je za vraćanje dugova", dodaje on.
Kostić i Andesilić ističu da firma ne radi ništa „u isto vreme direktor je samo za nekoliko meseci sa računa firme uzimajući keš, kupujući gorivo i plaćajući kafanske račune potrošio 1,7 miliona dinara". Pod hipoteku je stavljena poslovna zgrada na Šumadijskom trgu, hotel u Sokobanji i pogon u Kijevu. Kupac je firmu dobio očišćenu od dugova i bez hipoteka. Za sve ono što tvrdimo imamo dokaze, a ako ih ima Pašić neka ih pokaže", optužuje Kostić.
Pašić navodi da „firma radi punim kapacitetom, poslednja plata bila je u martu, a povezan je i staž za nekoliko prethodnih godina". Kostić i Andesilić međutim pokazali su izvod iz PIO fonda na kojem piše da im doprinosi nisu „povezani", niti plaćeni cele 2008. godine. Zbog toga 73 radnika ne može u penziju.
Kontrola samo godinu
U Agenciji navode da s obzirom da je kupac izvršio sve ugovorne obaveze u ugovorenom roku, ova institucija više ne sprovodi kontrolu, niti može raskinuti kupoprodajni ugovor. „Tokom 12 meseci u kojima je kupac ispunio sve ugovorne obaveze, mali akcionari i zaposleni nijednom se nisu obratili Agenciji kako bi ukazali na eventualne nepravilnosti, izuzev u delu isplata zarada što nije bila ugovorna obaveza kupca", dodaju u Agenciji. Na pitanje kako plate nisu bile ugovorna obaveza u ovoj instituciji kažu da je to posledica protokola koji je potpisan sa Akcijskim fondom jer je reč o prodaji akcija u njihovoj nadležnosti. Protokol je razlog zašto je Agencija kontrolisala kupoprodajni ugovor samo jednu godinu, a ne tri ili četiri kako je obično praksa. Kostić kaže da su problemi počeli upravo godinu dana posle prodaje.
Imovina
Terazije 4 3.243 kvadrata
Kosovska 17 1.439 kvadrata
Šumadijski trg 6a 3.571 kvadrata
Severni bulevar 1.424 kvadrata
Hotel u Sokobanji 1.834 kvadrata
Obrenovac, Šabački put 18 hektara
Makiš 8,7 hektara
Kijevo, Rakovica 3,9 hektara
