Izvor: B92, 03.Apr.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo jedna, ruska ponuda za Ikarbus
Beograd -- Za kupovinu 39,22 odsto akcija Ikarbus pristigla je samo jedna ponuda i to ruske firme "Avtodetal-Servis" iz Uljanovska.
Očekivano deset, javio se samo jedan kupac za Ikarbus
Agencija za privatizaciju je navela da su tendersku dokumentaciju otkupila još dva potencijalna investitora, izraelska firma "Majers kars end traks" (Mayer's Cars and Trucks) i "MK Komerc" iz Novog Sada.
Tender za prodaju akcija Ikarbusa objavljen je početkom decembra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 2007. godine. Pravo učešća imali su zainteresovani kupci koji se bave proizvodnjom vozila ili karoserija za motorna vozila najmanje tri godine i da su ostvarili poslovni prihod od najmanje 30 miliona evra u 2006. godini.
Direktor Ikarbusa Srećko Nijemčević ranije je izjavio da je za tu kompaniju zainteresovano deset, uglavnom evropskih kompanija koje se bave istom delatnošću. "Očekujem da će budući vlasnik nastaviti da se bavi istom delatnošću koja je veoma korisna za Srbiju, jer kad radi Ikarbus radi i još oko šest hiljada ljudi u raznim drugim kompanijama koji su dobavljači fabrike", kazao je tada Nijemčević.
Uslov za učešće na tenderu je da se proizvođač bavi proizvodnjom vozila ili karoserije za motorna vozila najmanje tri poslednje poslovne godine uz poslovni prihod od najmanje 30 miliona evra u 2006. godini.
Ponuđač će biti obavezan da ponudi cenu po akciji za sve akcije društva, jer će Akcijski fond posle potpisivanja ugovora o prodaji uputiti poziv svim preostalim pojedinačnim akcionarima koji poseduju 60,7 odsto akcija da svoje hartije od vrednosti pridruže akcijama iz Akcijskog i PIO fonda.
Ikarbus je akcionarsko društvo sa 720 zaposlenih, lider je u proizvodnji autobusa u jugoistočnoj Evropi. Proizvodi gradske, međugradske i turističke autobuse na prirodni gas. Kapacitet je hiljadu vozila godišnje, a do sada je iz fabrike "izašlo" 20 hiljada autobusa.
Kao osnovne prednosti firme na sajtu Agencije za privatizaciju navedeni su duga tradicija proizvodnje različitih tipova autobusa i dobra lokacija fabrike, a pominje se i mogućnost plasmana proizvoda u zemlje bivše Jugoslavije i Rusije, a kao glavni nedostatak je označen "veliki broj zaposlenih za trenutni obim proizvodnje".
