Izvor: Blic, 20.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo jedna ponuda
Umesto epohalnog nadmetanja, prodaja osiguravajuće kuće DDOR Novi Sad protekla je juče u znaku državne blamaže. Od 11 očekivanih kandidata pojavila se samo italijanska kuća „Fondijarija" i to sa takvom ponuđenom cenom da je, posle tri sata većanja, Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita odlučio da će sa odlukom o prihvatanju ili odbijanju izaći za pet dana.
Koliku je cenu „Fondijarija" ponudila za preuzimanje vlasništva nad 83,30 odsto DDOR Novi Sad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije, naravno, saopšteno. Iako je procedura nalagala da se koverta „Fondijarija" otvori pred auditorijumom, u direktnom prenosu RTS, nadležni iz Agencije za osiguranje depozita su (nečim izazvano) u sali proglasili pauzu i konvertu odneli u prostoriju u kojoj su čekali članovi Upravnog odbora predvođeni ministrima Mirkom Cvetkovićem i Predragom Bubalom. Nakon tri sata većanja izašao je državni sekretar za finansije Slobodan Ilić da saopšti da će da većaju još pet dana.
Ministri su u prvih pola sata povremeno izlazili u hodnik da obave važne telefonske razgovore, valjda konsultacije šta im je činiti, a onda kada se napunio hodnik novinarima i ostalim posmatračima prodaje nisu se više pojavljivali. Kako u Srbiji nijedna tajna ne može da traje više od sat vremena, hodnikom su počele da cure informacije da su Italijani ponudili tek 185 miliona evra, što je na ravni ovogodišnjeg prihoda DDOR od premija, te da su ih molili da povećaju cenu za bar 50 miliona, daju ukupno 235 miliona evra, pa kad to nije išlo, minimum je postavljen na 224 miliona evra. Šta je od toga bilo istina a šta trač, ostaje nepoznanica, jer šta je pisalo u originalu koverta znaju samo oni koji su prisustvovali većanju Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita. Da se nešto, ipak, dešavalo na ravni pokušaja dobijanja veće cene potvrđivalo je i prilično žustro telefoniranje predstavnika „Fondijarija". Za novinare su bili nedostupni kad god bi neko od predstavnika medija stigao do njih, pravdali su se da žure u toalet.
Zanimljivo je, takođe, da juče u „Hajat" nije došao ministar Mlađan Dinkić, iako je trebalo da bude, makar po tom osnovu što je član Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita. Drugi kolosek je da je ministar Dinkić, a u fazi kada je vodio sektor finansija, pokrenuo tendersku proceduru za privatizaciju DDOR.
„Fondijarija" je prilično velika osiguravajuća kuća, treća po rangu u Italiji, imaju godišnji prihod od premija u iznosu od 9,9 milijardi evra, a to što su izašli sa tako simboličnom cenom za DDOR razlog je, verovatno, u saznanju da će biti jedini. Kalkulacije realne cene za DDOR išle su, naime, oko sume od 450 do 500 miliona evra.
Brojni analitičari koji su bili prisutni juče naprasno povlačenje namačkog „Alijansa", francuskog AXA, belgijskog KBC-a, holandskog „Eurekoa", grčkog „Etnikija"... tumačili su političkim prilikama u Srbiji. Klima u Srbiji je po njima postala za investitore toliko rizična da su ustukli. Ministar Predrag Bubalo izričit je da to nije tačno.
- Ista je klima bila i kada su se sve te osiguravajuće kuće prijavljivale na tender za kupovinu DDOR. Razlog nije u politici, a šta je, očekujem da odgovori privatizacioni savetnik.
Po hodnicima se šuškalo da bi razlog mogao da bude dvogodišnje rastezanje tendera, odnosno moguće lobiranje nekoga kome još uvek ne odgovara da uđe jača konkurencija u ovaj sektor, barem dok on dovoljno ne ojača.
Loš događaj
- Sve ovo što se desilo sa izostankom nadmetanja za DDOR jeste prilično neprijatno. Jednako neprijano je i da je cena tog jedinog prijavljenog kandidata ostala sakrivena.Ne treba ići po sistemu, daj-šta daš, već dobro odmeriti šta dalje. DDOR je prilično dobra kompanija, moj predlog bi bio da se akcije ovog preduzeća iznesu na prodaju kroz inicijalnu javnu ponudu, kaže Dragijana Petrović Radonjić, direktor „MV Investments".
