Izvor: Blic, 03.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo deficit raste
Samo deficit raste
Problem visokog spoljnotrgovinskog deficita, koji je za devet meseci ove godine dostigao 4,9 milijardi dolara i veći je za 53,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, ukazuje na to, kako ekonomisti smatraju, da je srpska privreda ne samo nekonkurentna, nego i nezaštićena od inostrane konkurencije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz u prvih devet meseci ove godine, od 2,4 milijarde dolara, povećan je za 21,1 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u poređenju sa istim periodom lane. Ukupan uvoz za period od januara do septembara ove godine bio je 7,4 milijarde dolara, što je povećanje od 40,9 odsto u odnosu na isti period 2003.
U izvozu, prema podacima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, najveće učešće imaju gvožđe i čelik (300 miliona dolara), voće i povrće (174 miliona dolara) i obojeni metali (138 miliona dolara). S druge strane, najviše učešća u uvozu imaju nafta i naftni derivati (659 miliona dolara), drumska vozila (589 miliona dolara) i industrijske mašine za opštu upotrebu (398 miliona dolara).
- Podaci ukazuju na nastavak negativnog trenda spoljnotrgovinskog deficita, a što se moglo i očekivati jer nije donet nov zakon o spoljnoj trgovini koji bi uspostavio pravila igre i zaštitio domaće proizvođače od strane, nelojalne konkurencije. Potrebno je i primeniti mere koje će uticati i na povećanje uvoza. Prevashodno, to su indirektne subvencije koje bi bile namenjene finansiranju marektinških aktivnosti i naučnoistraživačkih sektora naših preduzeća - smatra Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu, dodajući da se očekuje da će do kraja ove godine dificit premašiti 6,7 milijardi dolara.
Problem srpskog deficita, prema mišljenju dr Jurija Bajeca, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nije samo zbog velikog uvoza i neodgovarajuće strukture proizvoda, već i zbog činjenice da je sposobnost naše privrede mala.
- Vrednost izvoza samo jedne slovenačke kompanije koja radi u kooperaciji sa 'Renoom' je 2,7 milijardi evra, a približno toliko iznosi izvoz cele srpske privrede. Da bismo, međutim, mogli da povećamo svoju prodaju u inostranstvu, neophodan je priliv stranih investicija. One su bitne i zato što mogu da omoguće primenu nove tehnologije, a time našim preduzećima doprinose i boljem pozicioniranju na tržištu - naglašava dr Bajec.
Kada jedna Evropska unija, zaključuje naš sagovornik, brine o tome kako da poveća konkurentnost svoje privrede u odnosu na Japan i SAD, to onda za Srbiju mora da bude dominantno pitanje i glavna poluga njene sposobnosti ulaska u EU. D. Nišavić
