Izvor: Politika, 27.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo čvarak iz robnih rezervi
Intervencija sa nekoliko stotina tona svežeg svinjskog mesa, dovoljno je samo za potrebe Beograda na nekoliko dana
Od najavljene intervencije jeftinijim svinjskim mesom iz državnih robnih rezervi teško da će se neko u Srbiji omrsiti. A kamoli da će meso dugoročnije pojeftiniti.
Iz Direkcije za robne rezerve šturo su najavili da bi narednih dana u nekim trgovinama moglo da se prodaje meso po nižoj ceni od čak 25 odsto. I to je sve. Naveli su i neke radnje u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojima će ono moći da se pazari, ali iz Robnih rezervi ne saopštavaju koliko to imaju robe a što znači da se ne zna da li će to biti dovoljno za neku ozbiljniju intervenciju.
U Ministarstvu trgovine u čijoj je nadležnosti rad robnih rezervi nezvanično saopštavaju da se može intervenisati sa tek nekoliko hiljada tovljenika. Preračunato u sveže meso to je samo nekoliko stotina tona svežeg mesa što nije dovoljno ni za jaču beogradsku pijacu za nekoliko dana. Znači iz robnih rezervine stiženi čvarak, a kamoli neka jegtinija šnicla.
Prema najavama ovo meso i to vidno obeleženo trebalo bi za koji dan da se pojavi u prodajnim objektima „Big Bula” iz Bačinaca, „Topole” iz Bačke Topole, „Divaca” iz Valjeva i „Poleta” iz Bora. Kako se saznaje, stoka je sa farmi AIK „Topola”, AIK „Bačka Palanka”, „Napretka” iz Stare Pazove, „Budućnosti” iz Čonoplje i jedna farme iz Alekse Šantića. Sve one uslužno tove svinje za potrebe Robnih rezervi.
– Najranije u sredu to meso će se naći u našim maloprodajnim objektima, a krajnji rok isporuke 15. jul. Sada ne znamo koliko će ukupno biti tog jeftinijeg mesa, a to će zavisiti od toga koliko bude bilo tovljenika na raspolaganju – potvrdio nam je Slobodan Vuković, direktor nabavke u „Big Bulu”.
U Ministarstvu trgovine juče smo pokušali da saznamo kakve će praktične koristi od akcije robnih rezervi imati, na primer, beogradski potrošači, s obzirom na to da klaničari iz Topole, Valjeva i Bora verovatno u prestonici imaju tek jedan ili nijedan maloprodajni objekat, a širom Srbije verovatno tek nekoliko. Izuzetak u ovoj grupi je samo „Big Bul”. Sem toga, cene mesa u unutrašnjosti niže su od prestoničkih po pravilu za nekoliko desetina dinara po kilogramu.
– Meso će kod njih biti jeftinije zato što sami kolju stoku i meso plasiraju kroz svoje maloprodajne objekte. Svi drugi, a to znači veliki trgovački lanci, bili bi skuplji, bar za troškove klanja koje bi morali da plate klaničaru – rečeno nam je u Ministarstvu trgovine.
Meso u Srbijipapreno košta, a ovdašnjim potrošačima se čini da nikad nije bilo skuplje. Ove godine poskupljenja su se nizala jedno za drugim, najmanje tri puta, a rezultat svega toga je da je cena svinjskog i junećeg buta apsurdno izjednačena i to na blizu 500 dinara po kilogramu. Takođe je svojevrstan apsurd da svinjetina košta koliko i jagnjeće meso.
Kada se zna da je cena žive mere tovljenika trenutno od 140 do 145 dinara, svaka potrošačka paljba na one koji tove stoku i na klaničare gubi smisao. Jer, neki ustaljeni paritet je da kilogram buta košta najmanje kao tri kilograma žive mere. A na često izricanu nedoumicu zašto je meso tako skupo sledi odgovor da je to zato što je lane bilo nelogično jeftino. Kome sećanje doseže malo dalje u prošlost setiće se da su tovljenici s proleća prošle godine koštali i 60 dinara po kilogramu. Proizvođači su se bunili, Mačva kao jedan od centara svinjogojstva je bila blokirana, ali svi ti protesti kao da nisu dali rezultat. Proizvođači su, razočarani u državu koja ih nije štitila u slučajevima dispariteta cena na njihovu štetu, odustali od ove proizvodnje. Zato sad nema dovoljno mesa i stoke i samo niska ponuda, a ne neka nenormalno velika tražnja, krivac je za sadašnju skupoću. U Ministarstvu trgovine juče nismo mogli da dobijemo podatak koliko je svinja država otkupila od seljaka lane kad se cena njihovog proizvoda sunovratila na pomenutih 60 dinara po kilogramu. Otuda im se ne može zameriti kada kažu da država uvek radije štiti potrošače, a da za njih nema para. Ne za direktan otkup kad nastane požar, već za neke dugoročne mere stabilizacije ove proizvodnje. Zato i ubuduće neće izostati poremećaji u cenama. U svinjarstvu oni nisu retkost na obe strane ni u drugim zemljama, ali se nekom dugoročnom politikom mogu amortizovati.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 28/06/2008.]
