Izvor: Politika, 22.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sajam zanatstva – opet bez nas
Na najvećoj evropskoj smotri male privrede u Minhenu nije bilo izlagača iz Srbije, jer nije imao ko da ih organizovano dovede
Od našeg specijalnog izveštača
Minhen – Zanatlija i predstavnika male privrede iz Srbije ni ove godine nije bilo na tradicionalno najvećem evropskom sajmu zanatstva u Minhenu od 17. do 22. marta, jer nije imao ko da ih organizovano dovede. U tu bavarsku prestonicu stiglo je čak 1.060 izlagača iz 25 zemalja. Štandove je imalo i nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << država iz našeg susedstva, ali dominirale su zanatlije iz Nemačke – čak 60 odsto izlagača. I red je, jer u toj velikoj zemlji posluje čak milion takvih firmi ogledajući se u 160 profesija. U njima nije mnogo zaposlenih – tek 1,8 miliona, ali, kako reče zamenik direktora ovog sajma Klaus Plaška, oni su siguran privredni temelj i najbolji socijalni amortizer Nemačke, jer njima „ide” i kada svi počnu da posrću.
To su najbolje, prema rečima Plaška, dokazala iskustva ove zemlje posle dvogodišnje svetske ekonomske krize iz koje je moćna nemačka privreda već uveliko izašla.
Prema preliminarnim podacima, ovu smotru zanatskih dostignuća videlo je oko 160.000 posetilaca. Sajamska priredba koncipirana je u dve paralelne linije. Jedna je biznis radi biznisa, a druga – biti viđen, koja, razume se, ne isključuje i mogućnost pravljenja konkretnih poslova i potpisivanja ugovora. Kolika će vrednost zaključenih poslova biti, za sada niko ne zna, jer je sajam juče zatvorio vrata za posetioce, ali lane je to bilo oko 60 miliona evra.
Sajam organizuje kći firma bavarske zanatske komore i ona za tih sedam dana, koliko traje ta priredba, prihoduje oko šest miliona evra. Plaška tvrdi da, posle izmirivanja svih troškova, firmi ostane neki evro, ali profit im nije prevashodan cilj. Mnogo im je važnije da članovi komore pokažu i prodaju svoje proizvode i usluge, jer je uloga zanatske komore, po svojoj suštini, upravo u razvoju zanatstva, odnosno proizvodnji i izvozu.
Grupa od pedesetak srpskih malih privrednika i zanatlija, klijenata beogradske Prokredit banke, ali i nekolicina novinara iz srpskih redakcija, mogla se ovih dana na licu mesta uveriti u svaku reč koju nam je izgovorio Plaška. Ne samo u pogledu nemačke preduzimljivosti i pedantno uređenih štandova, već i po broju posetilaca, među kojima su najveću pažnju privlačili srednjoškolci – deca od 15, 16 godina.
Tajne, međutim, nema. Reč je o školarcima srednjih stručnih, zanatskih škola, koji sve s rančevima na leđima, sa svojim razrednim starešinama, organizovano dolaze na sajam da bi videli čime će se, koliko sutra, i sami profesionalno baviti. Naš sagovornik i domaćin objašnjava da Nemačka ima dualni sistem stručnog školovanja – mladi koji su se opredelili za svet zanatstva jednu sedmicu izučavaju teoriju u školi, ali sledeće su na praksi. Završni ispit mladi zanatlija ne polaže u školi, već pred komisijom koju formira zanatska komora. Komora je ta, kaže Plaška, koja „trebuje” od škola radnike i mlade zanatlije, koje ih na osnovu zajednički usaglašenih programa pripremaju i obrazuju za posao.
Plaška priznaje da zanati ni u Nemačkoj nisu baš omiljeni, ali zanatska komora čini sve da privuku što veći broj kvalitetnih mladih polaznika nudeći im mnoge povoljnosti. I Nemačka se, kaže, suočava sa laganim izumiranjem pojedinih zanata, kao što su sarači, duboresci, rezbari, kovači, staklari... Zato komora i država takvim zanatlijama nude posebne pogodnosti, kao što su povoljni dugoročni zajmovi, sredstva iz bespovratnih fondova, ali i neke druge olakšice.
Na pitanje koliko se u Minhenu, recimo, dugo čeka na dozvole za otvaranje zanatske radnje, Plaška kaže da je to oko 40 dana, ali kao iz topa dodaje: „I kod nas je velika birokratija. Sve bi to moglo da bude mnogo kraće. Zato zanatska komora svakom novom preduzetniku nudi agencijske usluge – sve na jednom šalteru. Njegovo je samo da kaže čime želi da se bavi i da za početak dokaže da je kvalifikovan za taj posao. Sve ostale papire i dozvole za njega priprema agencija.”
A, porez?
Sve do 40.000 evra ukupnog godišnjeg prihoda, zanatlija u Bavarskoj nije poreski obveznik, odnosno nije u sistemu PDV, dok je porez na profit između 18 i 20 procenata, ali tek kada se iskaže.
Svaki zanatlija, bez obzira na visinu prihoda, obavezan je da bude član zanatske komore. Najniža članarina je 120 evra, ali ide i na više hiljada. Sve zavisi od visine profita koji se ostvari tokom godine. Za te pare, kako na kraju reče Plaška, svaki član od komore dobija stalno obrazovanje, polaganje ispita, savete, pomoć u organizovanju i pripremanju za izvoz, odlaske na domaće i inostrane sajmove... pa i lobiranje kod državne administracije.
Slobodan Kostić
---------------------------------------------
Bili i – zaboravili
Plaška kaže da „njegov” sajam, koji se održava od 1949. godine, ne spada među skupe priredbe. Prosečna veličina štanda je oko 30 metara kvadratnih. Zakup tog prostora s infrastrukturom je oko 4.500 evra. Srbija je sa svojim zanatlijama bila, preko SIEPE (agencije za promociju izvoza), pre tri godine, ali posle toga više mu se niko nije javio. Šteta, ističe, jer, po njemu, „ovakvi i slični sajmovi prve tri do četiri godine služe da budete viđeni. Da se ljudi, pa i poslovni partneri naviknu na vas i vašu ponudu, a ugovori i poslovna saradnja dođu sami po sebi. Naravno, pod uslovom da s robom ili uslugom budete konkurentni”.
Nije slučajno, kako reče, geslo ovogodišnje priredbe „We made – Made in Germany” („Mi pravimo – proizvedeno u Nemačkoj”), a ta poruka, smatra Plaška, može da se prilagodi svakoj, pa i maloj zemlji poput Srbije kojoj je neophodan prodor u svet, izvoz i dobar imidž.
objavljeno: 23.03.2011.
