Izvor: Politika, 20.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sačuvajmo srpsko zadrugarstvo
Ratari na Kablaru pun vek rade preko svoje zadruge koja nikad nije ostala bez ijednog dinara
Rošci na Kablaru – Zemljoradnička zadruga „Kablar” završila je prošlu godinu, dugu i sušnu, s obrtom od 36 miliona dinara i malom dobiti, pa se okrenula novoj setvi. Prošlog petka na planinu je iz Beograda, kombijem „siti ekspres” pošte, dopremljeno 300 litara organskog đubriva za malinu, ovih dana biće dovezeno i mineralno, a 28. aprila 2.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sadnica ribizle iz inostranstva.
Tako ostareli ratari nastavljaju predački posao, samo u skladu sa običajima i hitrinom novog vremena. Dedovi su zadruzi, osnivajući je 1911. godine, odredili ime ZZ „Vrnčani” i oslonili se na slanje ogrevnog drveta i kreča vozom u Beograd, a suvih šljiva još dalje, u Nemačku.
– Zadruga, evo, postoji 97 godina i nikad nije prekidala rad, niti ostala bez ijednog dinara u kasi. Ali, posao nas je terao da menjamo navike, i sad smo opet prispeli na raskrsnicu. Tri godine uzastopno prinosi i cena krompira bili su na ivici računice, i ta kultura nije budućnost za naše zemljište, bezvodno i sa kiselošću od 3,8 ph. Okrenućemo se sitnom, jagodičastom voću – kaže inženjer Želimir Teofilović (52), direktor ove zadruge u Rošcima, na vrhu planine.
On na stolu drži zapisnik sa skupštine zadrugara održane na Sretenje, 15. februara 1945. godine.
– Tog dana udruženici su odlučili da priznaju novu vlast i samo nastave sa radom, jer je zadruga uoči rata već bila među 50 najjačih u Srbiji. Ni pre ni posle toga, izuzev nekoliko manjih izuzetaka, nije se sudila sa svojim članovima, pa se i danas mnogi poslovi obavljaju naturalnom razmenom, na poverenje – veli Teofilović.
Želeo bi da sa njegove rodne planine ode poruka – sačuvajmo srpsko zadrugarstvo:
– U ovom delu Srbije, nažalost, pogasile su se sve zadruge izuzev naše, „Voćara” iz Kotraže u Dragačevu, i zadruge u Arilju. Seljak je u područnoj zadruzi mogao da ostavi svoj proizvod, podigne novac povoljnije nego u banci, a građani su dobijali hranu po nižoj ceni. Zar je mogućno da to više nikoga ne privlači ?
„Kablar” danas ima 26 udruženika i svi su članovi skupštine koja upravlja zadrugom, dok se brojka kooperanata kreće oko 250. U tri sela na planini, Rošcima, Vrnčanima i Jančićima, ima 500 kuća, ali je za samo jednu godinu ugašeno devet domaćinstava. Najviše zadrugara, 138, bilo je upisano 1948. godine.
U letopisu „Kablara” pribeleženo je mnoštvo zanimljivih podataka. Žiro račun nikad nije bio blokiran, prvi kredit u komunizmu dobijen je 1947. godine i tim novcem kupljen kamion. Godine 1992. bivšim vlasnicima vraćeno je 55 hektara zadružne zemlje a zadruzi ostalo samo pet hektara. I preživala je, kao i 1993. godinu kad se na planini pojavilo 11 drugih otkupljivača malina, šljiva i krompira od kojih neki nikad nisu platili rod seljacima. Kao najbolja godina pamti se 1982. kad je „Kablar” na ovom području otkupio 500 vagona krompira, 78 vagona maline, 30 vagona ribizle, 20 vagona rakije i 150 vagona šljiva a kapital uložio u nabavku sitne mehanizacije i asfaltiranje puteva. Zadruga danas ima petoro zaposlenih.
G. Otašević
[objavljeno: 21/04/2008]
