Izvor: Blic, 15.Jun.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sačekati bolja vremena za kredite

U ovom trenutku nema prostora za snižavanje kamatnih stopa u Srbiji. Inflacija u evrozoni je 3,6 odsto, što je rekord u poslednjih šesnaest godina. Evropska centralna banka najverovatnije će povećati svoju referentnu kamatnu stopu, tako da je izvesno da će svi krediti u Srbiji koji su vezani za kretanje EURIBOR-a i oni koji imaju promenljivu kamatnu stopu u narednom periodu sigurno poskupeti - kaže u razgovoru za „Blic" Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << banke".



Petrović objašnjava da su banke na evropskom tržištu već ugradile svoja očekivanja u pogledu pravca kretanja kamatnih stopa, tako da je šestomesečni EURIBOR (referentna kamatna stopa na pozajmice u evrima među prvoklasnim bankama, prim. aut.) prvi put ove godine preskočio pet odsto, a tromesečni je na pragu od pet odsto.



Za razliku od najava Evropske centralne banke o promeni svoje kamatne stope, Narodna banka Srbije nije promenila referentnu kamatnu stopu, koja je ostala na nivou od 15,75 odsto. Da li da to tumačimo kao dobar signal?

- Evropska centralna banka nije menjala svoju stopu godinu dana, a inflacija se ubrzala. Međugodišnji rast cena na malo kod nas se blago usporio. NBS očekuje pad bazne inflacije u narednom tromesečju i odluke donosi na bazi srednjoročnih očekivanja. Pretpostavljam da će NBS pažljivo posmatrati šta će nova vlada da kaže o budžetu, kakva će joj biti ekonomska politika. Jeste da na cene imaju uticaja spoljni faktori, kao što su poskupljenje nafte i hrane, ali je očigledno da kod nas deluju i još neki - da li je to neefikasno korišćenje energije, monopoli, zatvoreno tržište... Dobro je da NBS više primenjuje tržišni instrument, kao što je referentna kamatna stopa, jer na dugi rok praksa niza zemalja pokazuje da to daje rezultat u slamanju inflacije.



Da li je konkretno „Rajfajzen banka" od početka godine, zbog pomeranja referentne kamatne stope, morala da poskupi dinarske kredite?

- Da, reagovali smo na rast referentne kamatne stope tako što smo povećali cene za neke dinarske proizvode privredi i stanovništvu. Ali isto tako ćemo reagovati i ako referenta kamatna stopa bude padala - dinarski krediti biće jeftiniji.



Kako biste posavetovali građane koji moraju da se zaduže. Da li da uzmu dinarske kredite, a gde postoji mogućnost da poskupe ili da uzmu kredite vezane za evro, gde su promenljive kamatne stope, a osim toga, prisutan je i kursni rizik?

- Pre odluke o zaduživanju, svakako treba poći od svog novčanika. Mislim da ako zarađujete u dinarima, logično je da se onda i zadužujete u dinarima. Ukoliko su prihodi u domaćoj valuti ali prate kretanje evra, onda građanin može da uzme bankarski proizvod indeksiran u stranoj valuti. Kod stambenih kredita izbora nema jer nema dugoročne štednje u dinarima. Ipak, ako su kamatne stope visoke, možda nije loše i odustati od kredita, odnosno sačekati sa investicionim odlukama neka bolja vremena.



A u slučaju da imaju dilemu da li da otplaćuju stambeni kredit u evrima ili francima?

- Posavetovao bih da ne gledaju razliku između kamatne stope na evro i franak. Ta razlika je trenutno u korist švajcarca, jer je stopa niža za oko dva procentna poena. To je kratkoročno primamljivo. Pre ili kasnije franak može da ojača i tako se dolazi u situaciju da se tih dva odsto na godišnjem nivou istopi za tili čas.



Kojih bankarskih proizvoda još nema u Srbiji?

- Nedovoljno je istrumenata za zaštitu od raznih vrsta tržišnih rizika. Očekujemo više proizvoda koji bi privrednicima pomogli da se zaštite od kursnih i kamatnih rizika i da se tako više orijentišu na svoj biznis.



Možda će širu lepezu usluga ponuditi „Moskovska banka"? Pribojavate li se konkurencije?

- Svaka konkurencija je dobrodošla. U Srbiji posluju 34 banke, tako da građani i privrednici imaju mogućnost da biraju banku koja će na najbolji način da obezbedi potreban servis. Konkurencija među bankama deluje i kao stabilizirajući faktor na cene kredita, kao i na poboljšanje kvaliteta usluge.



Strepite li da vaši veliki klijenti EPS, NIS ne postanu klijenti prve ruske banke u Srbiji?

- Ozbiljnim i velikim firmama treba više banaka. Da li ćete vi biti u tom pulu banaka ili ne, zavisi od toga kakav je nivo usluge i lepeza proizvoda koji nudite. Nemamo strah od banaka iz Rusije. Svakome ko sada dolazi na ovo tržište neće biti ni lako ni jednostavno zato što je velika konkurencija, a ima i određenih administrativnih mera propisanih od regulatora.

Naša zemlja ima loš kreditni rejting

Da li je rizik zemlje predimenzioniran? Stiče se utisak da mnogi to koriste kao izgovor za mešetarenje.

- Skloni smo da mislimo o sebi mnogo bolje nego što nas drugi vide. Ne kažem da su ti drugi u pravu, ali... Srbija ima kreditni rejting od duplo B minus, i on je takav zbog brojnih faktora - kako reagujemo na političke izazove, koliki je deficit tekućih plaćanja, kolika je stopa nezaposlenosti, inflacija, koliko smo odmakli u strukturnim reformama... Ako ste investirali na međunarodnom tržištu u srpski dug i želite da se zaštitite od rizika u naplati, danas ćete to platiti oko tri odsto na godišnjem nivou za pet godina.

Saveti

-Ukoliko zarađujete u dinarima, logično je da se onda i zadužujete u dinarima

-Ako su prihodi u domaćoj valuti ali prate kretanje evra, onda građanin može da uzme bankarski proizvod indeksiran u stranoj valuti

-Kod stambenih kredita prednost imaju oni indeksirani u evrima

Od 1. jula oprezno sa zaduženjem

Kako će se „Rajfajzen banka" ponašati 1. jula kada će se u ukupno kreditno opterećenje klijenata od 30 odsto zarade uzimati u obzir i po pet odsto od dozvoljenog minusa i odobrenog iznosa po kreditnim karticama. Da li će biti retroaktivnosti, čega se klijenti najviše plaše?

- Neće biti retroaktivnosti pri primeni ove odluke centralne banke. Građani bi trebalo već sada da povedu računa da, ukoliko ne koriste neke limite u celom iznosu kod, recimo, dozvoljenog minusa, kreditnih kartica ili im oni nisu potrebni, da ne umanjuju bez potrebe svoju kreditnu sposobnost.

Nastavak na Blic...