Izvor: Blic, 12.Jun.2010, 09:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sa otplatom kredita kasni 100.000 građana

Banke su za samo mesec dana od aprila do maja dobile 8.000 klijenata koji kasne sa otplatom kredita. Tako je u docnju dužu od 60 dana ukupno upalo tačno 97.137 građana i 17.665 poljoprivrednika, a u docnju dužu od 15 dana po oko 10.500 pravnih lica i preduzetnika, saznajemo u jednoj banci koja je podatke dobila po osnovu analiza kreditnog biroa. Bankari zasad nerado govore o ovom problemu, ali je, kako saznajemo, ova tema dominantna u njihovim internim razgovorima.

Ukupno, dakle, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 136.000 klijenata ili nešto više od 12 odsto ukupnih dužnika u bankama više nema novca da redovno otplaćuje kredite. Samo za dva meseca, od marta do maja, ovaj broj je povećan za 15.000, a najveći rast je zabeležen kod stanovništva, čak 16 odsto. Tako je od ukupno 97.000 građana zaduženih po svim osnovama u bankama za dva meseca u docnju upalo njih oko 14.000 (detaljnije u tabeli). I dalje, međutim, građani važe za najurednije platiše, znajući da svoje obaveze redovno ne izmiruje tek svaki deseti dužnik.

Najproblematičnije su velike kompanije i poljoprivrednici. Sa otplatom kasni čak svako treće pravno lice čiji su krediti u bankama deset milijardi evra. Neuredan platiša je i svaki treći poljoprivrednik i svaki peti preduzetnik. Ovi podaci i na prvi pogled izgledaju značajno, ali ako se uzme u obzir da samo pravna lica u docnji imaju više od 1,1 milijardu evra, jasnije je koliki problem banke zapravo i imaju.

Banke za prva tri meseca ove godine jesu ostvarile približno istu dobit u istom periodu lane. Sedam milijardi dobiti pre oporezivanja, međutim, (naspram 11 milijardi u srećnom prvom kvartalu 2008. godine) ne treba da znači i da se bankarski sektor oporavlja, pokazuje malo detaljnija analiza bilansa banaka.

Prava slika dobija se tek sagledavanjem strukture troškova. Pored operativnih rashoda (banke su samo na zarade zaposlenih potrošile blizu deset milijardi dinara za tri meseca ove godine), bankama najveću glavobolju zadaju troškovi po osnovu otpisa plasmana i rezervisanja. Teoretski, zbog nenaplativih potraživanja ili, kako ih mnogi zovu, problematičnih kredita banke su imale troškove od čak 7,7 milijardi dinara!

Banke, u suštini, ne oskudevaju u novcu, već je njihov problem nedostatku obećavajućih poslova. Industrijska proizvodnja raste 3,8 odsto u aprilu, ali je nesporno da se kriza iz realnog sektora i dalje preliva u finansijski sektor.

„U bankama je stabilno, ali loše. Prošle godine u ovo vreme imali smo negativan trend. Danas je pad zaustavljen, ali to ne znači i da je bankama dobro. Bilansi preduzeća su loši, sve više se kasni sa otplatom kredita, pa su i najveći troškovi banaka upravo po osnovu nenaplativih potraživanja. Mi imamo šest odsto problematičnih zajmova, što nije mnogo, ali je zabrinjavajuće to što je iznos dupliran za samo godinu dana", kaže za Aleksandar Ćalović, zamenik predsednika IO „Čačanske banke".

Iz krize za dve godine

„Direktan uticaj grčke krize najviše oseća bankarski sektor u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, što se ogleda u nižem ekonomskom rastu, kreditnom rejtingu i generalno težoj ekonomskoj situaciji. Ovim zemljama će trebati bar dve godine da izađu iz krize, za razliku od ostalih zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) kojima za oporavak treba oko godinu dana", kaže za „Novac" Debora Revoltela, direktorka strateških analiza za CIE „Unikredit grupe". M. K.

I Vladimir Vukotić, član izvršnog odbora „Oportjuniti banke", kaže da problem generalno postoji u celoj privredi, ali da sa otplatom kredita veće probleme imaju manja preduzeća. „Svi sektori su doživeli pad prodaje od 20 do 30 odsto. Najveći pad, međutim, zabeležen je u građevinarstvu i maloprodaji. Nešto bolje su prošli proizvođači hrane i sektor usluga", kaže Vukotić za „Novac".

Dodatni pokazatelj koji govori o teškoćama sa privredom jeste i to što je za mesec dana, zaključno sa aprilom, zabeležen pad u kreditiranju pravnih lica i to za skoro četiri odsto. Ovo je, inače, kako tvrde u „Čačanskoj banci", posledica dva faktora - pada tražnje za kreditima sa jedne strane i sa druge, sve veće uzdržanosti banaka od kreditiranja.

I u „Folks banci" nivo problematičnih kredita kod preduzeća raste, ali, kako kažu, još uvek je ispod takvih kredita kod većine banaka.

„Imamo konzervativan pristup i nismo davali vrlo rizične kredite. Princip kod kreditiranja privrede bio je da ne idemo na masovnost i uzimanje tržišnog učešća po svaku cenu. To znači da smo rast zasnivali na realnim osnovama i nismo preuzimali prevelike rizike, odnosno da radimo sa klijentima za koje smatramo da mogu odgovoriti ugovornim obavezama", kaže Dušan Radičević, direktor sektora za rad sa privredom u „Folks banci".

Nesporno je da će ovakva dešavanja u privredi vući i nove poteze bankara. Rezanje troškova već se vidi - za godinu dana, zaključno sa aprilom ove godine, banke su otpustile čak 1.079 radnika od ukupno oko 31.000, pokazuju podaci NBS.

Za detaljniji prikaz kliknite na tabelu [+]

Teoretski, niža dobit mogla bi značiti da će banke uskoro biti primorane na zaoštravanje konkurentske utakmice kako bi pridobile dodatne klijente. Jedna dobra posledica mogla bi biti blago snižavanje kamatnih stopa, ali dok god celokupna privreda ne pokaže bitnije znakove oporavka, one će još uvek biti relativno visoke.

Izvesnije su procene ekonomista koji tvrde da bi država svojim potezima mogla da utiče na rast bankarskih kamata. Kupovinom državnih, trezorskih zapisa, naime, banke danas mogu da zarade u proseku oko deset odsto od šest do18 meseci. „Imajući u vidu da je država po definiciji najpouzdanija i da je ovo nerizična kamatna stopa, banke će sve druge kamate kalemiti na onu koju dobiju od države. Ako od države dobijaju deset odsto, onda bi ostale kamate trebalo da budu veće", kaže za „Novac" ekonomista Vladimir Vučković.

Poznavaoci, inače, smatraju da se u budućnosti teško mogu očekivati kamate od oko sedam odsto, koliko danas iznose subvencionisane stope. „Teško je tvrditi, ali mislim da naredne godine nećemo imati subvencije iz budžeta, što znači da će kamate biti tržišne", kažu u „Čačanskoj banci".

Ovde potpisZa detaljniji prikaz kliknite na taeblu [+]

Nastavak na Blic...

B92: Kasni otplata 100.000 kredita