Izvor: Politika, 01.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa ćirilicom u Evropsku uniju
Objavljivanjem Evrorečnika, sa 6.650 pojmova EU, Srbija ispunila jedan od uslova za pristupanje toj porodici evropskih država
Prevodom i objavljivanjem Evrorečnika (Eurovoc thesaurus) Srbija je ispunila veliki uslov za pridruživanje evropskoj porodici država, kaže za naš list prof. dr Blagoje Babić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji je bio urednik tog kapitalnog dela i šef stručnog tima za njegovu pripremu i štampanje.
Prema njegovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rečima, Institut je 2003. obezbedio licencu za objavljivanje terminologije EU na srpskom jeziku. Kao plod višegodišnjeg napornog rada tima naših stručnjaka nedavno je izašla veoma obimna knjiga ćiriličnog višejezičnog rečnika sa oko 6.650 pojmova – termina EU i ona je na raspolaganju našoj stručnoj i široj javnosti.
Glavna pobuda Instituta za uobličavanje celovitog programa prevođenja terminologije EU na naš jezik bio je, kaže dr Babić, "državni razlog". To je orijentacija naše zemlje da zatraži prijem u EU. Na osnovu te odluke proističe i obaveza o prevođenju terminologije EU na srpski jezik.
Babić podseća da je svaka država kandidat za pristupanje EU dužna da prevede na svoj jezik "pravne tekovine" EU koje su već dostigle oko 100.000 strana. Jedan od uslova je, takođe, ugovor o pridruživanju i stabilizaciji. Kako našoj zemlji predstoji njegovo potpisivanje, objavljivanjem rečnika Srbija je već ispunila taj uslov.
Značaj prevoda i objavljivanja Eurovoka, međutim, smatra dr Babić, nije, niti se može iscrpsti pukim "državnim razlogom". Izdanje je i od "nacionalnog značaja", jer ono nije običan prevod. Objavljivanjem rečnika proširena je i leksika srpskog jezika. Veliki broj termina EU su nove reči, kojih nema ni u standardnim rečnicima jezika zemalja EU. U velikom broju slučajeva, rečima iz standardnih rečnika daje se novo značenje. Zato je stručnjacima koji su radili na prevodu Eurovoka palo u deo da "poprave" pojmove, tamo gde nema gotovih domaćih, kako ne bi pali u iskušenje da jednostavno "posrbljuju" strane reči.
S obzirom na veliko interesovanje da se Eurovok objavi na našem jeziku, Institut se opredelio za višejezično izdanje u kojem termin na srpskom prate isti pojmovi na pet jezika. Država EU sa kojima je privredni, kulturni i pravni saobraćaj naših građana, preduzeća, banaka i državnih organa najfrekventniji – engleski, francuski, nemački, italijanski i španski. Na taj način se postiže dvostruka svrha: na jednoj strani, terminologija EU našim domaćim korisnicima postaje široko dostupna, a time i pristup njenim zakonodavnim i drugim aktima, a na drugoj, strancima je višestruko olakšano da se koriste našim zakonodavnim i drugim dokumentima.
U rečniku je, dodaje dr Babić, dat i indeks pojmova na srpskom jeziku s identifikacionim brojevima u zagradi (ID). Pozivanjem toga broja na Internet adresi Eurovoka (). dobija se lista prevoda na sve jezike na kojima se taj rečnik nalazi na Internetu.
Na kraju, ali zato ništa manje i važno, dr Babić ističe činjenicu da je u skladu sa Ustavom Srbije, po kome je ćirilica zvanično pismo, Eurovok i u štampanom i u elektronskom obliku objavljen – na ćirilici. To je istovremeno u skladu i s jednim od osnovnih načela EU – negovanje jezičke i kulturne raznovrsnosti. To načelo je posebno utvrđeno članom 22. Povelje EU o osnovnim ljudskim pravima.
– S domaćim pismom nismo imali nikakav problem u Luksemburgu, ali jesmo u Beogradu. Kad je trebalo da složimo prevod po azbuci. Prethodno je trebalo utvrditi kojim redom će se slagati reči koje ostaju u izvornom latiničnom pismu, koje se kod nas ostavljaju u originalu. Utvrdili smo da kod nas to pitanje nije standardizovano. Rešenje smo, ipak, našli u Udruženju bibliotekara Srbije. Postupili smo onako kako u ovim slučajevima oni rade i nismo pogrešili", rekao je dr Babić, dodajući da za prevod i objavljivanje ovog kapitalnog dela najveću zahvalnost duguje Evropskoj agenciji za rekonstrukciju, bez čije pomoći ono ne bi moglo da bude predstavljeno našoj javnosti.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 01.05.2007.]
.jpg)
