Izvor: RTS, 21.Okt.2010, 20:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa MMF-om o rebalansu budžeta
Zvanični razgovori MMF-a i Vlade počeće u ponedeljak. Pred novu rundu pregovora, deficit u dogovorenim okvirima, ali inflacija veća od planirane. U Ministarstvu finansija očekuju da MMF naredne nedelje da svoje mišljenje o rebalansu budžeta.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Albert Jeger, stigla je u Beograd, a zvanične razgovore sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije počeće u ponedeljak.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbije Ljubisav Orbović rekao je da su sindikalni funkcioneri upoznali MMF sa zahtevom da bude izmenjen i iz skupštinske procedure povučen predlog Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju.
"Zatražili smo od MMF-a da Vladi preporuči da zakon povuče iz skupštinske procedure, o njemu pregovora sa socijalnim partnerima, pošalje ga na Socijalno-ekonomski savet i posle dogovora vrati u skupštinsku proceduru", precizirao je Orbović.
Prema njegovim rečima, sindikati nisu protiv toga da bude sproveden određeni deo reformi, ali da nisu za način na koji se one trenutno vrše jer "to nije prihvatljivo ni za sadašnje, niti za buduće penzionere".
Orbović je istakao da se razgovaralo i o drugim problemima kao što su zamrznute plate u pravosuđu i lokalnoj upravi, kao i o njihovom odmrzavanju.
"Na sastanku nije bilo reči o dogovoranju, jer mi ne pregovaramo sa MMF-om", rekao je Orbović i dodao da je za to zadužena samo Vlada Srbije.
U Ministarstvu finansija očekuju da MMF naredne nedelje da svoje mišljenje o rebalansu budžeta. Tada ćemo, kako kažu, saznati ko će tačno, pored socijalno ugroženih građana i nerazvijenih opština, dobiti i koliko, od gotovo 17 milijardi dinara za koliko će država povećati rashode iz budžeta.
Pre manje od dva meseca, Vlada i MMF su zaključili da država do prekoračenja dozvoljenog minusa ima najviše šest do osam milijardi dinara viška. Sada je ta suma narasla na oko 17 milijardi. Na pitanje odakle pare, postoji više odgovora - od štedljivosti vlasti do poskupljenja.
"Imajući u vidu da se svake godine najmanje od 7 do 9 milijardi ne potroši u budžetu postojeće godine, iz neefikasnosti rada određenih ministarstava, ta rezerva će ostati i u ovoj godini i biće sasvim dovoljna da se usmeri na prioritete, kao što su ekonomija, subvencije za mleko", rekao je ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Ekonomisti, ipak, smatraju da je Vlada dobila dodatni prostor za trošenje, jer će inflacija umesto planiranih oko 6 odsto, najverovatnije biti 9 odsto.
"Prostor se javlja zbog inflacije i zbog povećanja BDP, a ne zbog toga da li je ostalo para. Čak i da je ostalo mnogo para u ministarstvima ili bilo gde, ako bi se taj kriterijum narušio, te pare bi ostale nepotrošene u ovoj budžetskoj godini", smatra ekonomista Miladin Kovačević.
Zahvaljujući inflaciji, moguće je naizgled nemoguće - da deficit u procentima iznosi 4,75, koliko je i dogovoreno s MMF-om, a da u milijardama dinara to bude 120 umesto 106.
"Ministarstvo finansija je uvek u situaciji da kada dođe do većeg porasta cena od očekivanog, nominalno gledano, dolazi do većeg priliva para u budžet", kaže ekonomski savetnik premijera, Jurij Bajec.
Prekoračenje planirane inflacije ruši kredibilitet zemlje, ali ekonomiste više brine šta će biti s cenama naredne godine. Odloženo je poskupljenje energenata, a početkom godine odmrzavanjem - plate i penzije će biti povećane za polovinu inflacije.
"U pregovorima sa MMF-om videćemo kakvo je njihovo viđenje situacije, da li je rast BDP-a od 1,5 odsto i dalje na stolu ili postoje neki nagoveštaji da bi to moglo biti bolje", kaže Bajec.
Lisovolik: Srbiji dobro ide
"Projekcija rasta od 1,5 odsto koju imamo za Srbiju, bolji je od većine zemalja u regionu koje će uglavnom imati stagnaciju. U tom smislu, Srbiji ide dobro i lider je u regionu. Međutim, ključni izazov je potencijalni ekonomski rast i to tek treba da se vidi", rekao je stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik.
Lisovolik najavio je da će, pre nego što stendbaj aranžman istekne u aprilu sledeće godine, biti održana još jedna - sedma revizija.
Upitan da li očekuje da će posle tog roka biti nastavljena saradnja sa Srbijom, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji odgovorio je da se to ne može unapred znati, ali će biti neke vrste saradnje, kao što je slučaj sa svakom drugom članicom MMF-a.
"U slučaju Srbije, saradnja bi mogla da ima oblik nadzora posle primene programa, ili dopunskog programa. Tačna metoda te saradnje će, pre svega, zavisiti od želja srpskih vlasti, ali bez obzira na to da li će biti dopunskog programa, verujemo da će ključna biti primena novoizmenjenog Zakona o budžetskom sistemu", istakao je Lisovolik.
Koliko će MMF imati razumevanja za optimizam Vlade da će privredni rast biti do dva odsto kao i za finansijsku gimnastiku za povćanje deficita, saznaćemo za desetak dana, kada Fond završava pretposlednju reviziju važećeg kreditnog arnažmana.
Srbija i MMF su, u maju 2009. godine, postigli sporazum, na osnovu koga je Fond našoj zemlji odobrio zajam u vrednosti od 2,87 milijardi evra, od kojih je do sada iskorišćeno oko 1,4 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi.
