Izvor: Politika, 08.Mar.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa Kopaonika se ne vidi kraj krize
Ako se nova vlada odluči za strukturne reforme, imamo šanse da se ekonomski oporavimo, ali da li će to biti baš 2013, niko na Biznis forumu nije mogao da garantuje
Kopaonik – Svaka kriza, kao što dođe, tako mora i da ode, rekao je učestvujući na jednom od panela na Kopaonik Biznis forumu Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Ali neke dođu i ostanu – dobacivali su iz publike. Šalu na stranu, kreatori ekonomske politike, teoretičari i praktičari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ove godine pokušali su da nađu odgovor na „pitanje od milion dolara” – kada će i na koji način Srbija izaći iz krize. Ipak, u kongresnoj sali hotela „Anđela” eksperti nisu mogli da se slože da li je predsednik Boris Tadić u pravu kad kaže da će naša zemlja iz krize izaći 2013.
Tako je, Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, izrazio zabrinutost da će godina koja je pred nama biti najgora u pogledu likvidnosti, odnosno nedostatka para u sistemu. Bankari će, po njegovoj proceni, prvi put zabeležiti gubitke i morati da otpišu nenaplativa potraživanja.
Nebojša Savić, profesor na Fefa fakultetu, kaže da trenutak izlaska iz krize zavisi od toga šta će Srbija da uradi za sebe da bi izašla iz krize. Ne bih to vezivao za datum, kaže.
– Nadam se da će nova vlada kad bude formirana napraviti dobar program utemeljen na povećanju konkurentnosti, jer to je naš ključni problem. I to ukoliko budemo uradili ono što nam je Evropa rekla da uradimo, da smanjimo korupciju, poboljšamo pravni sistem i da stvorimo povoljnije uslove za strana ulaganja. Tako ćemo stvoriti povoljnije uslove koji sami po sebi mogu da obezbede pozitivan rast, odnosno izlazak iz recesije – ocenjuje Savić.
Uz podsećanje da su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka korigovali prognoze rasta nadole, Savić dodaje da je nemoguće bilo šta prognozirati.
Ipak, smatra da nova vlada treba da iskoristi ovaj period da se uhvati u koštac sa sistemskim reformama. Nezavisno od toga kako će svetska i evropska privreda da se oporavljaju, trebalo bi da prvo uredimo naše dvorište, uveren je.
– Treba da idemo u susret problemima, da ih ispravljamo i da kad recesija prođe imamo bolju poziciju nego pre krize – napominje naš sagovornik.
Edvard Jakopin, pomoćnik ministra finansija zadužen za nacionalni razvoj, kaže da recesioni talas kao i talasi oporavka u Srbiji oko pet meseci kasne. Što znači da kad Evropu pogodi kriza, kod nas stiže sa zakašnjenjem, ali i mi za toliko krećemo kasnije za Evropom.
– Prema našoj proceni, ova godina biće teška. Imaćemo neki minimalan rast, ali sledeće godine trebalo bi da isplivamo na zelenu granu – složio se Jakopin sa predsednikom Tadićem.
Ako oporavak kod nas kasni, a nema ga ni u Evropi, kako onda možemo da očekujemo boljitak?
– Postoje neke procene koje kažu da će polako privreda početi da kreće – kaže naš sagovornik.
Ako se nova vlada odluči za strukturne reforme, onda će to doprineti ekonomskom oporavku, dodaje Jakopin. Sigurno će 2013. godina biti bolja od ove, zaključuje.
Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora, kao optimista, veruje da je predsednik Tadić u pravu. Potvrđuje, ipak, da su se u poslednje četiri godine, koliko se na Forumu govori o krizi, učesnici nadali da će sledeće godine krizi moći da kažu „do viđenja”. Ali to se nije dogodilo.
– Svaka zemlja u okviru svojih mogućnosti može brže i sporije da izađe iz krize. Ako je nobelovac Džozef Štiglic još pre nekoliko godina predvideo da će laganiji oporavak početi 2013, verujem da se predsednik Tadić pozvao na njega, a možda i na nas koji smo malo optimističniji. Mi se nadamo da će dogodine biti bolje. I sada je moglo da nam bude bolje da je privreda imala malo više novca na raspolaganju i da je vlada bila u poziciji da sprovede reforme koje predlažemo – kazao je Spasojević i dodao da je oporavak moguć samo ako uradimo svoj domaći zadatak.
Profesor Miroljub Labus, sa druge strane, kaže da njegova realistička procena pokazuje da će stopa rasta ove godine biti negativna i da će biti minus jedan odsto.
– Stvari mogu da se poboljšaju ako se usaglase monetarna i fiskalna politika. Ako se to ne dogodi, a vlada se brzo ne formira, onda i pad od minus jedan odsto može da bude optimistična prognoza. U svakom slučaju, ta recesija neće trajati više od dva, tri tromesečja – ubeđen je Labus.
On je, ipak, skeptičan. Krajem 2010. brzo smo izašli iz recesije, ali se nismo vratili na putanje rasta. Mi se nismo pripremili za dugoročan privredni rast, dodaje.
Ističe i to da je povećanje PDV-a neizbežno, ali da će ta mera dodatno produbiti recesiju.
– Inicijalno sam protiv toga, ali nemam sumnje da će to morati da se uradi s obzirom na situaciju u budžetu. Ali, ako se druge mere ne preduzmu – onda će to biti loše. Neki rashodi će paralelno morati da se smanje, kao neki porezi, ali i pojedine lokalne kase. Sposobnost privrede da plaća poreze i doprinose sve je manja i ako budemo dalje opterećivali privredu ta mogućnost biće sve manja – smatra Labus i dodaje da se mora napraviti i program kako da se stabilizuje i servisira javni dug, jer će nas sve više koštati.
Anica Telesković
objavljeno: 09.03.2012.
