Izvor: Politika, 13.Jul.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRP čeka sablju
I dalje važe zakoni koji otežavaju poslovanje privrede jer se mnoge državne institucije nisu uključile u sveobuhvatnu reformu propisa (SRP). – Nedostupni svi podaci o reformi. – Potrebno 35 radnih dana u godini da se plate svi porezi
Samo od 63 sprovedene preporuke za ukidanje ili izmenu nepotrebnih i suvišnih propisa privreda će uštedeti – 50 miliona evra.
Da su sva ministarstva i državne institucije sprovela svih 217 preporuka, do kraja prošlog meseca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kada je giljotina propisa trebalo da bude završena, ušteda bi bila 190 miliona evra. Ovo su ključni podaci iz drugog kvartalnog izveštaja o stanju administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji, koji su sačinili vladina Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Vladimir Čupić, predsednik Upravnog odbora Alijanse, bio je veoma kritičan prema odnosu države u ovom poslu i tim povodom ocenio da sveobuhvatna reforma propisa nije dala zadovoljavajuće rezultate.
– Plan reforme propisa nije realizovan i apelujem na nadležne da im ovaj projekat bude prioritet. Čini se da se reforme ne sprovode konzistentno i da sva ministarstva i nadležni ne dele isti entuzijazam za popravljanje privrednog ambijenta – kazao je on na jučerašnjem okruglom stolu „Regulatorna reforma Srbije – kako iz lavirinta”.
Privrednici su kroz NALEDOVU akciju „Iz lavirinta” ukazali na čitav niz procedura koje ometaju, poskupljuju i onemogućavaju njihovo poslovanje. Čupić ukazuje da Srbija mora postati otvorena sredina za domaće i strane investitore koji ne žele da čekaju u redovima već da na jednostavan i lak način realizuju poslovnu ideju bez suvišnih procedura.
– Svesni smo rizika da se uprošćavanjem procedura pojednostavljuje administracija i da određen broj ljudi ostaje bez posla. To je najveći problem reforme. Ipak, samo korenita promena može da dovede do toga da se otvaraju nova radna mesta u profitabilnom, odnosno proizvodnom sektoru – navodi Čupić.
Izveštaj prema kome su ministarstva finansija, infrastrukture i ekonomije sprovela najviše preporuka pripreman je, smatra Čupić, na osnovu dostupnih podataka, ali do njih često nije lako doći pa se tempo reformi ne može predvideti. Čupić smatra da su mnogi podaci i dalje nedostupni i netransparentni i zato apeluje da javnost mora biti uključena u reformu. Ipak, kaže, ohrabruje podatak da su pojedina ministarstva bila ažurna u poslednja dva meseca i da se reforma nastavlja.
Branko Radulović, iz vladine Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, navodi da je 150 preporuka u fazi sprovođenja, što je 88, 5 odsto od ukupno 217 koliko je usvojeno. On je naveo razloge zbog čega giljotina propisa nije sprovedena u roku. Preporuke za ukidanje nekih propisa, koje je vlada usvojila u oktobru i novembru prošle godine, nisu mogle biti ispoštovane jer je realno rok bio kratak. Drugi razlog su različiti stavovi regulatornih tela, Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa i privrede. Naravno tu je i kašnjenje ministarstava i drugih institucija u primeni i sprovođenju reforme. Radulović je ocenio da je Srbija po uspešnosti tih reformi u nivou sa zemljama okruženja i napomenuo da je posebno značajno što su pojedina ministarstva ove godine preduzela značajne korake na sprovođenju tih preporuka.
Zoran Radoman, direktor regionalne Poreske uprave za Vojvodinu, ocenjuje da je 217 preporuka malo i da treba treba ukinuti oko 8.800 propisa. Bitno je, kaže, da se propisi koji zastarevaju postepeno ukidaju, jer u suprotnom reforma posle nekoliko godina neće imati efekta.
Budući da privreda ima najviše zamerki upravo na rad Poreske uprave, Radoman objašnjava da u radu te institucije ne postoji kontinuitet i navodi da je do sada promenjeno pet direktora. Oni su ipak uspeli da uvedu jednošalterski sistem, kol centar i u fazi su uvođenja jedinstvenog registra poreskih obveznika. On je naveo primer da je u prošloj godini u sistem poreske uprave uneto više od sedam miliona poreskih prijava, doneto više miliona rešenja u utvrđivanju i naplati poreza i doneto stotine hiljada zapisnika, zaključaka, uverenja, potvrda i drugih akata, zbog čega je, kako je rekao, te procedure potrebno pojednostaviti kako bi poslovanje uprave bilo brže i efektnije. A kao razlog što se reforma brže ne sprovodi naveo je povećan obim posla poreznika, kao što su procena tržišne vrednost nepokretnosti, kontrola lokalnih prihoda...
Dušan Vasiljević, šef pravnog tima projekta „Mega” koji finansira USAID, smatra da je od suštinskog značaja što se tiče reformi utvrđivanje precizne informacije koliko koštaju administrativne obaveze u pojedinim opštinama. U nekima se kaže firmarina plaća, u nekima ne. Kao primer je naveo da se u pojedinim opštinama taksa za trgovinu šećerom na veliko plaća 85.000 dinara, a za trgovinu kafom 181.000 dinara.
Vasiljević je kazao da je to istraživanje pokazalo da je potrebno 35 radnih dana da se plate svi porezi.
M. Avakumović
objavljeno: 14.07.2010.
.jpg)
