Izvor: SrbijaDanas.com, 25.Nov.2020, 18:50

SRBIJA LIDER U EVROPI: U našoj zemlji manje skače dug tokom svetske krize nego u ostatku Starog kontinenta

SRBIJA LIDER U EVROPI: U našoj zemlji manje skače dug tokom svetske krize nego u ostatku Starog kontinenta

Srbija godinu završava sa povećanjem manjim od četiri posto

Usled krize izazvane korona virusom globalni je trend povećanog zaduživanja, pa se tako javni dug za prva tri kvartala kod zemalja Evrope povećao za između 10 i 15 procenata. , a povratak na dolarsko tržište hartija od vrednosti obezbediće značajne uštede.

Srbija je emitovanjem novih desetogodišnjih obveznica na dolarskom tržištu hartija od vrednosti,  po stopi od 1.066 posto, refinansirala >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << najskuplji dug i iskoristila povoljne uslove radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine.

Prema rečima ministra finansija, Srbija je izašla na međunarodno finansijsko tržište i skuplji dug zamenila mnogo jeftinijim. Kamatna stopa za emisiju novih obveznica u vrednosti od 1.2 milijarde dolara najmanja je kamatna stopa koju je Srbija ikada dobila na tržištu kapitala, rekao je on.

Sredstvima nove emisije otplaćuje se 900 miliona dolara obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijardi dolara koliko dospeva u septembru 2021. godine, i time učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP-u ostaje na ranije projektovanom nivou od ispod 60% do kraja ove godine.

- Konačna ocena je da je ovim obezbeđen manji trošak kamata. Ono što se vodi u budžetskim rashodima kao značajna pozicija u našem budžetu je trošak otplata, odnosno servisa kamata na ranije zaduživanje. Ovim će se po dolarskim obveznicama u odnosu na ranije postignutu cenu, koja je zaista bila visoka i ne samo da je bila visoka već je postignuta u vrlo nepovoljnim okolnostima, obezbediti da nam u narednim godinama trošak po osnovu ovih obveznica bude sedmostruko jeftiniji - kaže ekonomista Ivan Nikolić.

Prema preliminarnim podacima Uprave za javni dug na dan 12.11.2020. godine, javni dug je iznosio 3.149.147.606.283  dinara, odnosno nešto manje od 27 milijardi evra.

- On je negde na granici nekog teorijskog limita održivog finansiranja, čak i u ovom trenutku i u ovoj kriznoj godini. Mi smo tek na toj granici. Gotovo sve zemlje u okruženju, a da ne govorim o onim razvijenim, su to daleko probile. Čak su neke na nivou zaduženosti koji se nikako ne može nazvati održivim. U Srbiji je i nacrtom budžeta za narednu godinu određeno da deficit ne pređe tri posto BDP-a što bi značilo samim tim opet ulazak u jednu putanju postepenog smanjivanja te relativne zaduženosti mereno javni dug prema BDP-u - ukazuje Nikolić.

Nikolić apostrofira da je dobro da smo fiskalno odgovorni i da, uprkos izdašnom paketu pomoći države koji je namenila privredi i građanima od 12.5 posto BDP-a kako bi ublažila negativne efekte pandemije, i dalje ostajemo u okvirima održive zaduženosti.

Prema budžetu za narednu godinu i srednjoročnom fiskalnom okviru i fiskalnoj strategiji, planirano je da udeo javnog duga bude redukovan tako da on 2023. godine bude između 55 i 56 posto, kaže sagovornik.

Poređenja radi, krajem prošle godine udeo javnog duga Srbije bio je 52 posto BDP-a, a prema poslednjim podacima iz septembra ove godine, iznosio je 56.7 posto BDP-a.

Upitan kako će Srbija finansirati nove pakete pomoći privredi i stanovništvu s obzirom na to da se ne nazire kraj korona krizi, Nikolić kaže - normalno:

- Odvijaće se ovo refinansiranje duga, i neko novo ali na način da prirast novog duga bude sporiji od porasta nominalnog BDP. To će značiti smanjivanje udela javnog duga u BDP-u. Javni dug će rasti ali sporije od rasta BDP-a, takav je plan na srednji rok, takav je plan za narednu godinu.

Govoreći o podacima porasta zaduživanja među ostalim zemljama Evrope, naš sagovornik podvlači da će na kraju ove godine njihov dug biti znatno veći nego što to pokazuju podaci za prva tri kvartala, i to će u perspektivi predstavljati problem, ali ne i za Srbiju.

- To će u nekoj perspektivi pretpostavljam predstavljati ozbiljan problem, pre svega u segmentu ovog oporavka ekonomije, jer će značajna sredstva izdvajati upravo za servis duga. Postoje najave u mnogim zemljama da se zamrzavaju plate u javnom sektoru na srednji rok, čak i smanjuju. To je recimo uradila Velika Britanija, oni su već takvu meru doneli. Evo Velika Britanija krajem prošle godine 85,4 posto BDP-a, a već sredinom ove godine 96,6 posto. Znači svakako će ove godine nivo duga preći visinu BDP-a, to nikada u istoriji Britanije nije bilo - kaže ovaj ekonomista.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.