Izvor: B92, 03.Apr.2011, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SFRJ: Rat podelio, ekonomija spaja
Beograd -- Zajednički privredni nastup Srbije, Hrvatske i Slovenije na trećim tržištima dogovoren u Smederevu, može da donese velike koristi regionu, ocenjuju analitičari.
Zajednička država Srba, Hrvata i Slovenaca politički i idejno je mrtva, ali bi ekonomski mogla da vaskrsne.
S obzirom na to da su mogućnosti tri zemlje za nastup na svetskim tržištima suviše male, realizacija dogovora iz Smedereva bi ekonomije Srbije, Slovenije i Hrvatske učinila još konkurentnijim.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Dogovor predsednika Srbije i premijera Slovenije i Hrvatske o stvaranju zajedničkih konzorcijuma koji bi nastupali na trećim tržištima uskoro bi mogao da bude realizovan.
Zajednički poslovi će se ugovarati preko Komisije za ekonomsku saradnju tri države, a biće uspostavljena i radna grupa za saradnju na trećim tržištima. Ideja o formiranju zajedničkih srpsko-hrvatsko-slovenačkih konzorcijuma za stručnjake je dobra jer se tako tržišta mogu brže oporaviti posle ekonomske krize.
Ciljevi tržišta Azije, Afrike, Rusije i Turske
Srbija će od ovakve saradnje imati samo koristi, a najviše potencijala ima u oblastima vojne i građevinske industrije, saobraćaja, kao i prehrambene industrije, trgovine i usluga. Stručnjaci misle da najviše šansi imamo za proboj na tržišta Azije, Afrike, Rusije i Turske.
Gligorov: Fale konkretne ideje
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da je povećanje izvoza značajno za sve tri zemlje, posebno za Hrvatsku i Srbiju. "Ostaje da se vidi da li postoje neke konkretne ideje ili je reč samo o izjavama za javnost. Obnavljanje saradnje je popularno i valja očekivati, kao što je bilo i kada je dogovarana saradnja u oblasti železničkog saobraćaja, da i druge bivše jugoslovenske zemlje izraze želju da se pridruže", dodaje on.
Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, koji kaže da je Srbija samostalno malena ali zajedno sa zemljama regiona može postići boljitak.
"Mi smo previše maleni u smislu da samo četiri zemlje severne Afrike imaju uvoz poljoprivrednih proizvoda od preko 20 milijardi dolara, dok zbirni naš izvoz nije ni četiri milijardi dolara. Toliko smo maleni i ako imamo zajednički nastup na trećim tržištima i tu prvenstveno mislim na Tursku i Rusiju možemo postići neki pomak na bolje", kaže Zdravković.
Prema podacima privredne komore, Srbija koristi tek 20 odsto mogućnosti koje joj pružaju sporazumi o slobodnoj trgovini zbog nedostatka proizvoda, ali i lošijeg kvaliteta. Zajedničkim nastupom, izvoz Srbije, Hrvatske i Slovenije bi mogao da bude znaćajno uvećan.
"Naše tri privrede nisu dovoljno konkurentne za pojedinačne nastupe na svetskim tržištima, a sa druge strane su komplementarne tako da treba iskoristiti sve potencijale koje pojedinačno imamo. Treba iskoristiti sve prednosti koje imamo CEFTA sporazumom kao i sve one sporazume o slobodnoj trgovini gde imamo potpisane", kaže Ivan Jakšić iz Privredne komore Srbije.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište i demokratiju, kaže da bismo najbolje mogli da prođemo u onoj industriji gde smo već tesno sarađivali. "To je vojna industrija. Od ekonomske saradnje niko nije propao, to će samo dati krila privrednom sektoru i nove mogućnosti saradnje koje niko i ne može da pretpostavi", kaže on.
Saradnja počinje remontom kuvajtskih tenkova
Prvi zajednički posao Srba, Hrvata i Slovenaca trebalo bi da bude remont 149 tenkova koje je nekadašnja Jugoslavija prodala Kuvajtu, a koji Srbija ne može sama da uradi zbog nepostojanja dovoljno kapaciteta .
"U ovom trenutku teško je reći koji segmente modernizacije će raditi pojedinačno koja fabrika u kojoj zemlji. Naravno da cene njihovih proizvoda moraju da budu takve da budu konkurentne na svetskom tržištu. Angažovaće se veliki deo naše odbrambene industrije i jedan deo iz Rusije, jedan deo čak iz Francuske tako da ćemo biti kao zemlja ono što sam nagoveštavao - sistem integrator kako zemalja regiona tako i EU", kaže ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Kada će početi remont tenkova biće poznato sledeće nedelje kada će delegacija, koju će predvoditi predsednik Srbije, u Kuvajtu potpisati ugovor. To prema rečima ministra odbrane nije jedini posao koji zajedno tri države mogu da urade.
"Postoji niz segmenata koje možemo da radimo zajedno, a koji postoji interesovanje u zemljama podsaharske Afrike, ali i onih mogućnosti koji se tiču građevinske industrije. Imajući u vidu da i sami nailazimo na poteškoće oko bankarskih garancija. Ukoliko se prave konzorcijumi u okviru tri države mnogo će lakše biti da dobijemo bankarske garancije za izvršenje posla i time postajemo konkurentni ne samo na tržištu vojne odbrambene industrije već i na trzištu građevinske industrije u svetu", kaže Šutanovac.
Možemo zajedno, već smo bili jedna zemlja
I sami privrednici su spremni na saradnju i smatraju da bismo zajedno sa Hrvatskom i Slovenijom imali šta da ponudimo stranim tržištima. Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe, kaže da mogućnost za tako nešto svakako postoji s obzirom na to da smo već bili jedna zemlja.
Građevinci nisu optimisti
Predstavnici građevinske industrije nisu baš optimistični u vezi sa ovakvom saradnjom. Vladimir Milovanović, generalni direktor Energoprojekta, kaže da Srbija ima veće potencijale u ovoj oblasti od druge dve države. "Nemam dovoljno informacija o građevinskim potencijalima Slovenije i Hrvatske koji bi mogli da se pridodaju građevinskom potencijalu Srbije koji je trenutno neuposlen", navodi on.
"Ipak, naša industrija je degradirana, pa prvo moramo da rešimo te probleme kod sebe. Svakako je dobro da se bolje povežemo, a to će biti najrealnije u industriji, pre svega u metalskoj, u industriji traktora i automobila, građevinskih mašina, u vojnoj industriji, i to na onim tržištima gde se ne traže savremeni proizvodi. Dakle, treba da se fokusiramo na Afriku, deo Azije, Rusiju. Srbija je takođe u prednosti sa Rusijom jer ima taj specijalni dogovor, pa će i Hrvati i Slovenci imati interes da sarađuju s nama", navodi on.
Petrašin Jakovljević iz kompanije Metalac kaže, međutim, da mi i sami u pojedinim oblastima imamo dobre potencijale, ali ih ne koristimo. "U agraru imamo dobre potencijale, možemo da nastupamo na tržištu EU, ali ni te kvote koje nam daju ne možemo da ispunimo. Ipak, možemo da nastupamo zajedno u vojnoj industriji, kao i u prehrambenoj, jer je Rusija, na primer, veliko tržište za to", dodaje on.
Slobodan Petrović, generalni direktor kompanije Imlek, sumnja da bi tri zemlje mogle uspešno da sarađuju u oblasti prehrambene industrije.
"Mislim da bi od saradnje najveću korist mogla da ima oblast vojne industrije koja je i najviše pretrpela razdvajanjem. I građevinarstvo je nekada bilo oblast gde smo tesno sarađivali. Sa druge strane, zajednički nastup sa hranom mislim da je teško ostvariv, ne vidim prevelike mogućnosti za to", kaže Petrović.
