Izvor: B92, 20.Nov.2009, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SBB neće učestvovati na tenderu!
Beograd -- Kompanija SBB je saopštila da neće učestvovati na tenderu za licencu za drugog operatora fiksne telegonije u Srbiji.
Povodom oglasa za učešće u javnom nadmetanju za izdavanje licence za fiksnu telefoniju, raspisanog od strane Republičke agencije za telekomunikacije, SBB je saopštio da nije iznenađen uslovima u tom oglasu, kao ni iznetim stavom.
„Obzirom da ta kompanija RATEL-u podnosi redovne izveštaje o broju korisnika i prihodima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prema postavljenim uslovima jasno je da nije dobrodošla kao operator fiksne telefonije u Srbiji", navodi se u saopštenju SBB-a.
Predsednik Uprave SBB-a Dragan Šolak kaže da kompanija prihvata takav stav i, istovremeno, želi uspešno okončanje javnog nadmetanja, ali da ne vidi kako će ono doneti poboljšanje u oblasti telekomunikacija. On je naglasio da je SBB jedan od lidera u toj oblasti i da je neprekidnim tehničko-tehnološkim unapređenjima do sada dokazao šta ume i šta može.
SBB nema milion pretplatnika
Uzimajući u obzir podatke RATEL-a za 2008. može se zaključiti da SBB ne ispunjava glavni uslov. Ti podaci pokazuju SBB drži 54 odsto tržišta kablovskih operatora što je oko 498 hiljada korisnika. Ispunjavanju uslova na tenderu ne mogu da priđu ni ako se dodaju korisnici njihovog kablovskog interneta jer ih je u 2008. bilo oko 150 hiljada korisnika.
Šolak kaže da u „nismo sigurni da je u interesu srpskog tržišta ovakvo sprečavanje tehnički i mrežno osposobljenih kompanija da učestvuju u javnom nadmetanju. Realnost takva kakva jeste i mi se nadamo da će doći trenutak kada će SBB moći da pokaže da je apsolutno sposoban za pružanje usluga fiksne telefonije".
On dodaje da su „vlasnici SBB-a investirali preko 150 miliona evra u razvoj telekomunikacionih kompanija u regionu i, zbog ovakvih, otežavajućih uslova poslovanja u Srbiji, nažalost, verovatno će nastaviti da ulažu na drugim tržištima".
Podsetimo, kako je objavio beogradski dnevni list Danas, između Telenora i SBB kao pobednika na tenderu za drugog fiksnog operatora u Vladi bi radije videli norvešku kompaniju. Taj list, pozivajući se na nezvanične razgovore sa nadležnim ljudima u vladi, navodi da je u tim razgovorima Telenor viđen kao poželjan, a SBB kao nepoželjan ponuđač.
Danas objavljen tender, ponude do 12. januara
Republička agencija za telekomunikacije objavila je danas javni oglas za učešće u nadmetanju za izdavanje licence za drugog fiksnog operatera u Srbiji.
Ponude se podnose do 12. januara sledeće godine, a odluka o izboru najpovoljnije ponude biće doneta do 10. februara, dok će licenca biti izdata u roku od osam dana od uplate naknade.
RATEL: SBB može da učestvuje
Uprkos tome što u SBB-u tvrde da ne mogu da učestvuju u nadmetanju za licencu, u RATEL-u kažu da SBB može da dostavi ponudu. „Nigde u pozivu ne piše da se računaju samo domaći korisnici. Oni imaju korisnike, između ostalog, i u Sloveniji i Bugarskoj tako da s njima ispunjavaju uslov. Takođe, drugi uslov dozvoljava da bilo koja kompanija učestvuje u nadmetanju ako deponuje 10 miliona evra. Nikoga nismo eliminisali, ali želimo da pobednik bude ozbiljan operater. Na tenderu mogu da nastupaju i konzorcijumi. Hoćemo da pobednik bude ozbiljan igrač ili od tendera nema ništa. Ne treba nam neko ko će da priča priče već da do 2012. obezbedi pristup Internetu sa brzinom od četiri megabita u sekundi za milion korisnika", kažu u RATEL-u.
Minimalni iznos naknade za izdavanje licence utvrdiće se na nivou najviše ponuđene cene u okviru dostavljenih ponuda, a na tenderu će moći da učestvuju preduzeća registrovana za obavljanje telekomunikacione delatnosti, koja su u prošloj godini imala prihod veći od 200 miliona evra i imaju više od milion pretplatnika.
Licenca se izdaje na deset godina, uz mogućnost produženja važenja i u sledećih deset godina.
U javnosti su do sada kao glavni konkurenti pominjani operater mobilne telefonije Telenor i kablovski operater SBB.
Međutim, kako Danas saznaje, SBB nema potrebnih milion korisnika zbog čega neće moći da dostavi ponudu.
Nadležni koji su sastavljali uslove tendera takav podatak su morali da znaju, pa bi se, sudeći na osnovu toga, moglo doći do zaključka da je SBB možda i namerno izbačen iz igre.
Prema saznanjima Danasa, jedan od razloga za postavljanje tako visokog praga koji učesnici moraju da ispune jeste strah da domaći operater ne bi imao dovoljno novca da uloži u razvoj nove fiksne mreže i da time ne bi bili ispunjeni ciljevi raspisivanja postupka za dodelu licence, a jedan od njih je izgradnja optičke mreže.
Matić: Postoji oko 150.000 zahteva za fiksni telefon
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izjavila je prethodno da „interesovanje za licencu postoji na različitim nivoima" i da su se zainteresovane kompanije obraćale Ministarstvu i Republičkoj agenciji za telekomunikacije zbog čega očekuju da tender bude uspešan. Ona je dodala i da bi u slučaju manjka interesovanja uslovi bili promenjeni i bio bi raspisan novi tender.
Matić je ocenila je da će konkurencija u fiksnoj telefoniji omogućiti da svi gradjani i kompanije dobiju fiksnu liniju i da se smanje troškovi telekomunikacionih usluga u zemlji. "U Srbiji trenutno postoji 150.000 zahteva za fiksnu telefonsku liniju na koje ne može da se odgovori", kaže ona.
U Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo takođe ističu da zahvaljujući drugom uslovu na tenderu mogu da učestvuju sve zainteresovane kompanije i da zato niko nije diskriminisan. „Smatramo da su uslovi formulisani tako da na tržište treba da dođe kompanija koja će biti ozbiljna konkurencija Telekomu kako bi imali pravu tržišnu utakmicu", kažu u MTID i dodaju da je zahtevana visoka garancija od 10 miliona evra (koja se vraća ukoliko ponuđač ne osvoji licencu) da bi se osigurala uspešnost postupka odnosno bonitetni učesnici. Na pitanje zašto nije dodeljeno više licenci, u MTID kažu da je vlada procenila da se u proces liberalizacije tržišta krene postepeno i da se izda jedna licenca.
Kako je ocenila, konkurencija na tržištu neće dovesti do direktnog pada cena fiksne telefonije u domaćem saobraćaju, ali bi mogle da se
smanje cene medjunarodnih razgovora i na tržištu će biti ponuđeni takozvani "triple-play" paketi telekomunikacionih usluga koje obuhvataju mobilnu i fiksnu telefoniju i Internet.
"U ukupnom iznosu, telekomunikacione usluge će biti povoljnije za gradjane, jer će moći da izaberu paket koji odgovara njihovim željama, potrebama i navikama", istakla je ministarka.
Kako je nedavno izjavio predsednik Upravnog odbora RATEL-a Jovan Radunović, drugi operater nakon dobijanja licence može da izgradi svoju mrežu polaganjem optičkih kablova ili da koristi bežični pristup. Takođe, može da koristi i mrežu Telekoma uz plaćanje zakupa po tržišnim cenama.
On je precizirao da izgradnja nove mreže može novom operateru da se isplati već za pet godina i da ne bi bilo skupo. Od operatera se očekuje da nudi paket usluga, koji bi sadržao fiksni i eventualno mobilni telefon, kablovsku televiziju i Internet, a kasnije i neke druge usluge.
Takvi paketi po sadašnjim cenama verovatno bi koštali između 20 i 25 evra. U RATEL-u očekuju da bi već krajem 2010. prvi korisnici drugog operatera fiksne telefonije mogli da počnu da dobijaju usluge.
