Izvor: N1 televizija, 11.Apr.2018, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SB: Rast plata u Srbiji da ne bude veći od rasta BDP-a
Povećanje plata u javnom sektoru u Srbiji u narednih godinu-dve ne bi trebalo da bude veće od nominalnog povećanja bruto damaćeg proizvoda (BDP) tako da se ukupna masa zarada održava na nivou koji je sada uspostavljen, izjavio je viši ekonomista Svetske banke Lazar Šestović.
"To bi trebalo da bude ekonomska politika koju bi na srednj i rok vodila Vlada Srbije", kazao je Šestović u Beogradu na predstavljanju ekonomskog izvaštaja Svetske banke za Zapadni Balkan.
>> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija <<
Kako je istakao, fond zarada u javnom sektoru u prva dva meseca 2018. nominalno je bio veći za 11,8 odsto nego u istom periodu 2017. godine, odnosno taj fond je na svim novoima države bio 7,9 milijardi dinara.
Rast penzija je, po rečima Šestovića, u tom periodu bio četiri odsto, što je 3,3 milijarde dinara više nego 2017.
"To će imati uticaj na ekonomski rast jer je učešće države u ukupnoj potrošnji stanovništva dosta veliko", kazao je Šestović i dodao da može da nastane problem zato što se potrošnja stanovništva uglavnom odrazi na uvoz jer se kupuje roba široke potršnje i povećava deficit tekućih transakcija.
On je naveo da je deficit tekućih transakacija povećan sa 3,1 odsto BDP-a, koliko je iznosio 2016. godine, na 5,7 odsto u 2017. što je pokazatelj bržeg rasta uvoza nego izvoza, iako je i izvoz imao veliku stopu rasta od 11 odsto. "To je jedan od najvećih rizika za Srbiju koja ima visok nivo spoljneg duga", kazao je Šestović.
Prema njegovim rečima, država može da se uštedi na izdacima za subvencije velikim državnim preduzećima.
On je istakao da su u prva dva meseca izdaci za subvencija za te kompanije povećani, što kako je dodao, nije u skladu sa proklamovanom politikom države da će se rešiti taj problem.
U izveštaju Svetske banke se podseća da država ima vlasnički udeo u više od 600 firmi, a nekoliko njih je zajedno koštalo državu jedan odsto BDP-a, koliko je izdvojeno za njihovu finansijsku podršku.
Istovremeno, kako je ocenio, sporiji rast privrede, koji je prošle godine bio 1,9 odsto, nije se odrazio na zaposlenost, pa je u toj oblasti zabeležen rast, što su potvrdili i podaci iz Ankete o radnoj snazi, ali i podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).
Šestović je kazao da su podaci iz Ankete i NSZ-a u poslednje dve godine "po procenama Svetske banke na visokom nivou", suprotno ocenama koje se mogu čuti u medijima da su nepouzdani.
"Ti podaci su kvalitetni i pouzdani i možemo da ih koristimo za analize", kazao je on.
Podsetio je da je stopa zaposlenosti prošle godine povećana za tri odsto i dodao da je na taj rast uticao pre svega uslužni sektor, jer je u trgovini 2017. zaposleno oko 30.000, a i industrijski sektor sa oko 23.000 zaposlenih.
Na pitanje novinara kakav je kvalitet tih radnih mesta, on je kazao da "nije idealan".
"Dosta ljudi je zaposleno u oblasti trgovine gde su plate niske, kao i u novim industrijskim pogonima koji su napravljeni uz značajne državne subvencije", kazao je Šestović.
On smatra da je ohrabrujući rast broja firmi iz telekomunikacija i IT sektoru, ali da statistika pokazuje da još uvek veliki deo njih posluje u sivoj zoni.
Svetska banka priprema projekat za lakšu trgovinu na Balkanu
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Apr.2018, 08:31
Svetska banka priprema regionalni projekat kojim bi trebalo da se olakša trgovina na teritoriji Balkana, jer nema logike da samo kod nas na granici možete videti kilometarske kolone kamiona, izjavio je viši ekonomista Svetske banke Lazar Šestović...Projekat bi trebalo da se odobri na leto, a dosad...
