Izvor: S media, 16.Maj.2010, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD traži od BP da objasni kako će platiti štetu
Američka vlada je pozvala firmu "Britiš Petroleum" (BP), da se jasno izjasni o tome kako će da nadoknadi sve troškove u vezi sa uklanjanjem naftne mrlje i izlivanja nafte iz potonule naftne platforme, koja je izazvala ekološku katastrofu, nevidjenih razmera u SAD.
Američka administracija, naime, kako danas prenose novinske agencije, želi da bude sigurna da će BP poštovati svoja obećanja i platiti sve troškove za odstranjivanje šteta i posledica te naftne havarije i >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << to, kako se ističe, u punom obimu i bez ograničenja.
Troškovi u vezi sa likvidacijom naftne mrlje sa potopljene naftne platforme "Britiš Petroleuma" - Dipvoter Orizon (Deepwater Horizon), pri tome, medjutim, naglo rastu, upozoravaju stručnjaci.
Britanska kompanija je u četvrtak saopštila da ih je od 20. aprila,kada je došlo do eksplozije na njihovoj naftnoj platformi u Meksičkom zalivu, ta katastrofa već koštala 450 miliona američkih dolara (360,23 miliona evra).
Svaki dan, medjutim, i nadalje u vode Meksičkog zaliva istekne najmanje 700 tona nafte, pri čemu je naftna mrlja već zahvatila priobalje tri američke države Luizijane, Alabame i Misisipi, koje sada moraju da odklanjaju posledice havarije, objavio je britanski BBC.
Još početkom ovog meseca američki predsednik Barak Obama izjavio je da njegova administacija neće štedeti sredstva da bi sprečila krizu u Luizijani, nakon što je eksplozija izazvala veliko isticanje nafte iz podmorske bušotine, ali je rekao da će račun platiti "Britiš petroleum".
"BP je odgovoran za ovo isticanje. BP će platiti račun", rekao je Obama tokom posete Luizijani, dodajući da se, medjutim, neće štedeti sredstva da bi se sprečila veća šteta i otklonila do sada načinjena.
Posle eksplozije na natfnoj platformi BP-a u Meksičkom zalivu, 20. aprila, u kojoj je poginulo 11 radnika, došlo je do velikog isticanja nafte, koje još nije zaustavljeno i koje je stvorilo naftnu mrlju površine veće od 10.000 kvadratnih kilometara.
