Izvor: Vostok.rs, 13.Okt.2013, 10:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD i svet pred kolapsom: poslednje odbrojavanje
13.10.2013. -
Situacija oko budžetske krize u SAD-u ušla je u fazu poslednjeg odbrojavanja: do 17. oktobra će budžet SAD biti praktično isrpljen. Ako se Bela kuća i opozicija ne dogovore o redovnom povećanju gornje granice državnog duga, zemlji preti ili tehnički defolt, ili prinudni režim stroge štednje. Obe varijante prete katastrofalnim posledicama za svetsku ekonomiju.
Autoritativna agencija za poslovne informacije Bloomberg prognozira da ukoliko SAD prestanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da plaćaju račune, to će destabilizovati tržišta od Brazila do Ciriha, staće zavisni od držanog duga kreditni mehanizam sa prometom od 5 biliona dolara. To će, sa svoje strane, rezultirati padom dolara. Na toj pozadini će se povećati cena zlata i početi oticanje finansijska sredstava iz svih aktiva. Finansijski sistem u njegovom današnjem izgledu će prestati da postoji, - rekao je u intervjuu Glasu Rusije šef analitičkog departmana investiciono-finansijske kompanije MetrOpol Mark Rubinštajn.
- Nestaće glavni instrument obračuna na finansijskim tržištima, odnosno, američke obveznice, to će voditi punom kolapsu na finansijskim tržištima. Američke blagajničke obveznice se koriste kao zalog u ogromnoj količini transakcija na globalnom tržištu. Dakle, ako nestane zaloga – neće biti ni pogodbi.
Inače, na samom početku nedelje predsednik doma predstavnika republikanac Džon Bejner je obećao kolegama da neće dopustiti defolt u SAD-u. Kako je on nameravao da to ostvari, sve do sada nije jasno, ali se proteklog četvrtka Barak Obama sa saradnicima ipak našao za stolom pregovora s kongresmenima-republikancima. Suprotne strane su objavile spremnost na delimični kompromis. Mada protivnici ponovo nisu uspeli da se dogovore, sama činjenica pregovora i obostrana namera da ih nastave već se može smatrati rezultatom. Pored toga Senat Kongresa SAD, koji kontrolišu demokrati, namerava da tokom vikenda glasa o pitanju povećanja gornje granice državnog duga za 1 bilion dolara.
Zahvaljujući ratu između administracije predsednika i Kongresa sve državne strukture SAD u toku 10 dana su bez finansiranja, hiljade službenika poslale na neplaćeni odmor.
Međutim, američki kongresmeni su ipak našli rupu u zakonodavstvu, koja im omogućuje da vrate na posao građanske službenike Ministarstva odbrane SAD i pripadnike CIA. Ta je rupa novo tretiranje budžetskog zakona.
Polazeći od činjenice, koja se već desila, kao i na osnovu iskustva ranijih borbi, mnogi analitičari skoro ne sumnjaju u relativno povoljan rezultat današnje konfrontacije. Republikanci i demokrati u Kongresu ranije ili kasnie dogovoriće se i o eventualnom smanjenju troškova, i o povećanju gornje granice duga.
Međutim, moguć je i gori scenario – sa elastičnim preticanjem diskusija u iduću godinu. Komentar direktora analitičkog departmana Investgrupe Nord-Kapital Vladimira Rožankovskog.
- Smatram da će se razmatrati pre svega pitanje državnog duga. Neophodno je da bude povećana gornja granica bar u minimalnim razmerima - oko 200 milijardi dolara. Taj je iznos dovoljan da bi u momentu usvajanja budžeta za iduću godinu u konačnom čitanju delovala današnja finansijska situacija i kod Federalnog Rezervnog Sistema, i kod Ministarstva finansija da bi oni imali mogućnost da plate dugove prema dugovskim instrumentima. Što se tiče budžeta - izgleda da će biti usvojena neka prethodna varijanta, koja će omogućiti finansiranje vladinih ustanova, te će se na toj pozadini razmatrati granica duga kao važnija u odnosu na budžet. U realnost defolta u SAD-u sumnja i generalni direktor uticajne rejtinške agencije Moody’s Rajmond Makdeniel. Varijantu obustave plaćanja u vezi vrednosnih papira od strane blagajne on naziva izmišljenom.
Istovremeno u ekspertnoj zajednici ne smatraju izuzetnim ni pesimistične prognoze. The Financial Times, naprimer, navodi pretpostavke analititčara Gevina Devisa, koji dopušta da republikanci i demokrati neće uskladiti granicu državnog duga. Obama se neće usuditi da objavi defolt o dugovskim obavezama, ali će sprovesti naglo sekvestiranje budžeta, što će neizbežno tražiti mere stroge štednje. Takve mere su izazvale recesiju u nizu evropskih zemalja. Uzimajući u obzir ulogu SAD u globalnoj ekonomiji, može samo da se nagađa, kako će takav razvoj situacije u svetu uticati na čitav svet.
Eventualni tehnički defolt SAD u vezi sa dugom može da rezultira smanjenjem bruto-domaćeg proizvoda SAD za 10 odsto. Tako smatra nobelovac za ekonomiju Pol Krugman. Prema njegovom mišlenju, ako gornja granica duga neće biti povećana, vlada može da plati tekuće dugovske obaveze na račun socijalnih programa, pre svega penzijskog osiguravajućeg sistema.
Inače, čak i usvajanje privremenog budžeta radi glasanja za gornju granicu državnog duga neće mnogo obradovati investitore, - smatra Vladimir Rožankovski. Nervozna situacija će se sačuvati dok postoji realna opasnost smanjenja suverenog rejtinga SAD, koja polazi od agencija Fitch Rajting i Moody’s.
Nikita Sorokin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
