Izvor: S media, 07.Nov.2009, 19:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD i Rusija u hladnom ratu
Auto-gigant „Dženeral motors" odustao je od prodaje svoje evropske filijale „Opela" kanadsko-ruskom konzorcijumu „Magna-Sberbanka" da američka tehnologija ne bi pala u ruke Rusa.
Amerika i Rusija ponovo su u hladnom ratu! Američki proizvođač automobila „Dženeral motors" (GM) odustao je od prodaje svoje evropske filijale, nemačke fabrike „Opel", kanadsko-ruskom konzorcijumu „Magne i Sberbanke", a stručnjaci tvrde da je GM to uradio iz straha da tehnologija SAD >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ne dospe u ruke Rusa.
Prema rečima upućenih, Amerikancima nikako ne odgovara da njihova tehnologija dospe u posed Rusa. To potvrđuje podatak da je američka vlada, tokom pregovora o prodaji, tražila od Nemačke da izdejstvuje isključenje Rusa iz ponude kanadskog proizvođača auto-delova „Magna". Stručnjaci smatraju da je kamen spoticanja bio taj što se GM plašio da bi konzorcijum predvođen „Magnom", američka tehnološka rešenja iskoristio da preko ruskog GAZ-a ostvari potpunu dominaciju na ruskom tržištu, koje je drugo po veličini u Evropi. Iako je ruski proizvođač motornih vozila trenutno tehnološki mnogo iza GM-a i drugih zapadnih proizvođača, „Dženeral motors" je smatrao da će GAZ prebroditi jaz kada se domogne automobilske arhitekture za mala i srednja vozila „Opela" i druge imovine koju bi iskoristio za takmičenje sa GM-om.
Istina, „Magna-Sberbank" konzorcijum zalagao se za punu kontrolu intelektualne svojine „Opela" na ruskom tržištu.
Analitičari potez GM-a tumače i kao svojevrstan šamar nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Ona se odlučno zalagala za „Magnu" jer bi tako bila sačuvana radna mesta, što je bilo njeno predizborno obećanje. Nemačka vlada bila je spremna da obezbedi čak 4,5 milijardi evra kredita kanadsko-ruskom konzorcijumu za preuzimanje „Opela". Merkelova je sada, međutim, suočena sa velikim problemom jer je GM najavio da će otpustiti skoro 10.000 radnika „Opela". Zbog toga su nemački političari sada ogorčeni i zahtevaju da GM vrati svaki cent zajma od milijardu dolara koji je vlada u Berlinu dala „Opelu" kao pomoć tokom ekonomske krize.
Inače, ponude za kupovinu „Opela" dali su „Magna", evropski investicioni fond RHJ sa sedištem u briselu, zatim „Fijat" i kineska kompanija „Peking automotiv" (BAIC). Nemačka i američka vlada odbile su ponudu „Fijata" jer ona nije davala garancije da će radnici „Opela" zadržati svoja radna mesta i da pojedine filijale neće biti potpuno zatvorene. Iz trke za kupovinu nemačkog auto-giganta povukao se BAIC, tako da su u igri do kraja ostali samo „Magna" i RHJ. „Dženeral motors" želeo je da „Opel" proda RHJ-u, ali je naišao na protivljenje nemačke vlade, pa je odlučio da odustane od prodaje.
Protestovalo 25.000 radnika u Nemačkoj
U fabrikama automobila „Opel" juče je oko 25.000 zaposlenih u pogonima u Riselhajmu, Bohumu, Ajzenahu i Kajzerslauternu protestovalo protiv plana sanacije koji predviđa ukidanje 10.000 radnih mesta.
Predsednik Radničkog saveta nemačkog autogiganta Klaus Franc pozvao je zaposlene da se zajednički bore protiv zatvaranja fabrika.
- „Opel" mora ponovo da postane nemačko deoničarsko društvo. Ne želimo da budemo privezak kojim će se upravljati iz Detroita - naglasio je Franc.
Putin: Stav SAD vredan prezira
Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je da se Rusija ne smatra oštećenom nakon što je GM odbio da „Opel" prepusti „Magni" i „Sberbanci".
- Odluka „Dženeral motorsa", najblaže rečeno, pokazuje jednu dosta čudnu kulturu dijaloga američkih partnera sa njihovim ugovaračima. To je lekcija, i u budućnosti moramo da uzmemo u obzir takav stil - naveo je Putin, i dodao da je takav stav vredan prezira.
.jpg)
