Izvor: B92, 27.Okt.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Počinje isplata pomoći
Vašington, London -- Devet velikih američkih banaka će ove sedmice dobiti od vlade injekciju kapitala od 125 milijardi dolara, saopštilo je američko Ministarstvo finansija.
Banke "Sitigrup", "JPMorgan Čejz", "Banka Amerike", "Goldman Saks", "Morgan Stenli", "Vels Fargo", "Bank of Njujork Melon", "Stejt Strit" i "Meril Linč", koju će uskoro preuzeti "Banka Amerike", dobiće polovinu ukupne sume od 250 milijardi dolara koju će vlada SAD investirati u banke, prenele su svetske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << agencije.
Preostalih 125 milijardi dolara, u okviru opsežnog vladinog plana spasavanja finansijskog sistema, dobiće manje banke i kreditne institucije koje pristanu na uslove ovog programa, koji uključuju obavezno ograničavanje kompenzacije za čelnike tih kompanija.
Braun brani vladine mere
Britanski premijer Gordon Braun ukazao je danas da su vladine mere usmerene na konsolidaciju domaćeg kreditnog tržišta bile neophodne, u uslovima globalne ekonomsko - finansijske krize.
Braun je rekao da bi smanjenje javne potrošnje bilo pogrešno u sitaciji kada britanska ekonomija doživljava pad zbog uticaja globalne krize.
"Ukoliko se ekonomska aktivnost uveća i poreski prihodu porastu, onda bismo mogli da poželimo da zajmovi obuhvate manji deo našeg nacionalnog proizvoda" , rekao je Braun, braneći raniju odluke njegove vlade da iz javnog budžeta izdvoji više desetina milijardi funti sterlinga za otkup akcija posrnulih domaćih banaka.
Na pitanje zbog čega Banka Engleske (BoE), koja je nadležna za vođenje kamatne politike, nije agresivnije snizila baznu interesnu stopu da bi podstakla ekonomski rast, šef britanske vlade je ukazao na principijelno nezavistan bančin položaj, ali je dodao da ta finansijska institucija u svakom slučaju ima ulogu u sadašnjim ekonomskim zbivanjima.
Bi Bi Si navodi i Braunovu ocenu da se, zbog drastičnog pada cena nafte na svetskom tržištu, mogu očekivati i niži inflatorni pritisci, što bi, kako je ocenio, omogućilo i čelnicima BoE da reaguju daljim sniženjem bazne kamate.
Britanska privreda je u trećem tromesečju imala negativnu stopu rasta, od 0,5 odsto, što se prvi put dogodilo u proteklih 16 godina, navodi agencija Rojtres u izveštaju iz Londona.
BoE je ranije ovog meseca snizila baznu kamatu 0,5 procenata, na 4,5 odsto, ali je ta interesna stopa i dalje osetno veća nego u zoni evra (3,75 odsto), a naročito u poređenju sa SAD (1,50 odsto) i Japanom, gde je svega 0,50 procenata.
Braun je obećao da će BoE i njegova vlada i dalje preduzimati "sve neophodne, dodatne mere" u cilju ukazivanja pomoći ugroženim domaćim banakama i malom biznisu.
On je dodao da će Britanija izložiti konkretne predloge i mere za rešavanje tekuće globalne finansijsko - ekonomske krize na samitu grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20), koji bi trebalo da se održi 15. novembra u Vašingtonu.
"Mi ćemo pokušati da unapredimo sistem ranog upozorenja u svetskoj ekonomiji, kao preventivno sredstvo protiv kriza", rekao je Braun, ukazujući i na značaj reformisanja uloge globalnih finansijskih institucija, u prvom redu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Braun smatra da bi MMF ubuduće trebalo da bude neka vrsta nezavisne globalne centralne banke, a ne institucija koja reaguje u trenutku kad kriza pojavi.
Britanski premijer će o ovom i drugim pitanjima raspravljati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel pre 7. novembra, za kada je zakazan ministarski skup EU, na kome će se govoriti o skorašnjem skupu G20.
