Izvor: B92, 27.Dec.2012, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Mere protiv bankrotstva
Vašington -- Ministarstvo finansija preduzeće "vanredne mere" kako bi odložilo dan kada bi SAD mogle da bankrotiraju zbog svojih dugova.
Američki ministar finansija Timoti Gajtner je u pismu, upućenom kongresnim liderima, kazao da će Vlada SAD svoj zakonski limit za dug od 16,39 biliona dolara, koji je utvrdio Kongres, dostići u ponedeljak, 31. decembra.
Gajtner je takođe upozorio da on ne bi mogao sa sigurnošću da kaže kada bi novac mogao da presuš ukoliko Bela >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kuća i američki zakonodavci ne uspeju da postignu budžetski kompromis, takođe do 31. decembra, kako bi sprečili da američka ekonomija sklizne u takozvanu "fiskalnu provaliju".
On je kazao da bi vanredne mere, uključujući obustvljanje emitovanja obveznica saveznoj vladi i lokalnim vladama, mogle da doprinesu uštedi približno 200 milijardi dolara, što bi u normalnim okolnostima moglo da odloži dostizanje limita za oko dva meseca.
Gajtner je, međutim, dodao da je, "s obzirom na sadašnju znatnu neizvesnost u pogledu nerešene politike poreza i potrošnje u 2013, nemoguće predvideti do kada će te mere biti efikasne".
"Sjedinjene Države će u petak u podne početi da primenjuju određene vanredne mere koje dozvoljava zakon kako bi privremeno odložile datum kada bi SAD mogle da bankrotiraju po svojim zakonskim obavezama", navedeno je u pismu Gajtnera.
Obveznice, čije će emitovanje biti obustavljeno, su niskokamatni instrumenti koji se daju lokalnim vladama i saveznoj vladi kako bi im se omogućilo da investiraju prihod od prodaje sopstvenih obveznica, prenela je agencija AFP.
Emitovanje obveznica se obično obustavlja kada je vlada u pregovorima o izbegavanju prekoračenja cilja za limit duga.
Limit za zaduživanje je visina duga koji vlada sme da nagomila. Američka vlada nagomilava dug na dva načina - pozajmljivanjem novca od investitora putem izdavanja vladinih obveznica i pozajmljivanjem od same sebe, većinom iz penzionih fondova.
Vašington je sredinom 2011. već prolazio kroz političku bitku oko povećanja limit za dug. Kongres je tada povećao limit na blizu 16,4 biliona dolara, sa 14,3 biliona dolara.
Američki nacionalni dug je do pre samo nekoliko decenija iznosio 908 milijardi dolara, ali je Vašington trošio više nego što je prihodovao, pa je i njegov dug stalno rastao, premašivši bilion dolara u 1982, zatim pet biliona dolara u 1996, da bi 2008. dostigao 10 biliona dolara jer su finansijska kriza i recesija umanjili prihode od poreza, a vlada trošila više na pomoć za nezaposlene i druge programe.
Američka bonitetna agencija Standard i Purs (S&P) je u avgustu 2011. iznenadila svet kada je kreditni rejting najveće svetske ekonomije skinula sa vrhunskog nivoa "AAA" zbog strahovanja da nefunksionalni američki politički sistem neće uspeti da donese pouzdane planove za smanjenje federalnog vladinog duga.
Godinu i po dana kasnije razlike izmedju dveju vodećih američkih političkih partija su i dalje velike i izuzetno ih je teško premostiti.
Uprkos upozorenjima S&P i sadašnjem političkom ćorsokaku, investitori su i dalje zinteresovani za američke vladine obveznice. U svetlu ekonomskog previranja u Evropi i neizvesnosti u drugim delovima sveta, američki vladin dug i američki dolar izgledaju kao sigurno utočište.
To je razlog zbog čega je kamatna stopa, ili prinos, na 10-ogodišnje američke zapise opala sa 2,58 odsto 5. avgusta 2011, na današnjih 1,75 odsto.
Američki predsednik Barak Obama i republikanski kongresni lideri vode teške pregovore o budžetu kako bi se izbegla serija automatskih povećanja poreza i kresanja budžetskih izdataka od 1. januara, poznata kao "fiskalna provalija", koja bi mogla da američku ekonomiju ponovo gurne u recesiju.
SAD: Dogovor sa republikancima ili "fiskalna provalija"
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 27.Dec.2012
Američki ministar finansija je uputio pismo lideru većine u Senatu, demokrati Hariju Ridu u kome ga obaveštava da nacionalni trezor preduzima vanredne mere kako se do 31. decembra ne bi dostigao plafon u zaduživanju.
