Izvor: Politika, 14.Jun.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S kotlovima u svet
Kraljevački ,,Radijator” za deceniju i po od zanatske radnje postao moćna firma koja izvozi robu u gotovo sve evropske zemlje
Kraljevo – Novosagrađeno obdanište, sa centralnom kuhinjom u Kraljevu, zbog niza nepredviđenih okolnosti, poduže nije moglo da bude useljeno dok se ne reši pitanje grejanja. Ta nevolja otklonjena je donacijom ,,Radijatora”, poklonjenim kotlom za grejanje na pelet vrednim 29.000 evra.
U ovoj privatnoj firmi, čiji je vlasnik Rade >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Janić iz Kraljeva, prošle godine je proizvedeno 13.000 takvih i sličnih kotlova i gotovo sve, tačnije 90 odsto, isporučeno je na evropsko tržište. Nažalost, retka je to proizvodna ,,zvezda” u osiromašenoj privredi Kraljeva i Raškog okruga.
– Da ne nabrajam, kaže vlasnik ,,Radijatora”, kotlove izvozimo u sve evropske zemlje, osim u Švajcarsku, a prve izvozne poslove ugovorili smo još 2002. godine sa austrijskom i belgijskom firmom. Od tada smo proizvodnju za inostrane kupce samo uvećavali. Danas uglavnom proizvodimo i izvozimo kotlove na pelet. Nije lako boriti se sa konkurencijom. Bitku gubite ako tržištu ne ponudite bar jedan novi proizvod godišnje i ne poboljšate tehnološki proces – kaže Janić.
Tako su u pogone ,,Radijatora”, od nekada male zanatske radnje, a sada na 15.500 kvadrata, još od pre deceniju i po, uvođene CNC mašine, laseri, roboti... Uz njih ovde radi 342 radnika, a primera radi, na poslovima zavarivanja angažovano je 165 zavarivača pokraj četiri robota. Proizvodni efekat je šestostruko veći u korist robota...
Nije teško ni danas stvoriti industrijskog radnika. Mi finansiramo program obuke i prekvalifikacije za zanimanja bravar i zavarivač, a da nas ti obučeni i sa licencama ne napuštaju odlazeći u inostranstvo. Plaćamo ih kao da tamo rade. Ovde su svi prijavljeni i zaštićeni na radu. Inače, država bi i domaće proizvođače, u pogledu tih podsticaja, trebalo da tretira kao inostrane. Recimo, ja sam za zapošljavanje 50 radnika dobio po 7.500 evra, a zaposlio sam stotinu. I nisam ih otpustio posle isteka te obaveze kako to čine mnogi inostrani investitori – objašnjava Janić.
Janić je iz ,,Magnohroma” otišao 2001. godine, kada je sa višom školom imao platu 2.700 maraka, ali je predosetio da se ovaj gigant ljulja. I, krenuo je sa zanatskom radnjom, ali i svojim izumom.
– Još, 1985. kod Zavoda za patente zaštitio sam svoj kotao na čvrsto gorivo. To je, naravno danas modifikovana varijanata, ali je i dalje temelj ove proizvodnje u našoj, inače, porodičnoj firmi, u kojoj rade i moja supruga, sin, snaja i zet – kaže Janić.
Na naše pitanje da li je minulih godina, u procesu privatizacije, bio zainteresovan za kupovinu neke društvene firme srodne delatnosti njegovom preduzeću on je izričit:
– Nisam, iako je bilo ponuda. Nemam poverenje u prikazivanje stanja naročito u pogledu dugova, broja zaposlenih. Ne želim da mi neko sutra prigovara kako sam, navodno za male pare, dobio bogatstvo od tuđeg znoja. Više se opredeljujem da investiram sam u ono što mi treba. Od temelja...
Naš sagovornik još napominje da mesečno, bez PDV, plaća oko 14 miliona dinara poreza. Podstaknuti mnogobrojnim diplomama, priznanjima, pohvalama, koje krase njegovu kancelariju, upitali smo ga da li je bar jedno od grada Kraljeva. Bez razočarenja, reče:
– Nije. Predlagali su i mene i firmu, ali nismo prošli... Nisam se, naravno, ljutio...
