Izvor: B92, 25.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S&P: Niži rejting Rusije
Moskva -- Međunarodna agencija za rejtinge "Standard&Purs" snizila je dugoročnu prognozu suverenog kreditnog rejtinga Rusije na "negativni" sa "stabilnog".
To je učinjeno zbog očekivanja da će vladini troškovi za operacije spasavanja banaka biti povećani. S&P je istakla da je Rusija namenila čak 15 odsto svog bruto domaćeg proizvoda za održavanje likvidnosti banaka.
Vlada Rusije će izdvojiti više od 200 milijardi dolara za borbu protiv najveće finansijske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krize od 1998, uključujući 86 milijardi dolara za podsticanje bankarske likvidnosti posle velikog odliva kapitala, podsetila je agencija Blumberg.
Klizanje cena sirovina, sukobi u Gruziji i kolaps globalnog tržišta kapitala podstakli su investitore na povlačenje najmanje 63 milijarde dolara iz Rusije od 8. avgusta, procenila je "Unikredit" banka.
Blumberg ističe da Rusija, najveći svetski izvoznik energenata, isporučuje približno četvrtinu ukupne potrošnje prirodnog gasa Evropskoj uniji i da je EU glavni trgovinski partner Rusije.
Kako će u zoni evra, prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, doći do privrednog usporavanja na 0,2 odsto u 2009, sa ovogodišnjih 1,3 odsto, uz istovremeno sniženje cene gasa, rusku privredu očekuju teška vremena, ocenjuju zapadni analitičari.
Cena ruske nafte marke "urals" je u sredu skliznula na 61,81 dolar za barel, na najniži nivo u ovoj godini, nakon što je u julu odskočila na maksimum od 142,50 dolara. Prosečna cena je u dosadašnjem toku godine iznosila 105,88 dolara za barel, izveštava Blumberg.
Ruska centralna banka prognozira da bi neto odliv privatnog kapitala ove godine mogao dostići 20 milijardi dolara, u poređenju s prvobitnom prognozom neto priliva od 40 milijardi dolara.
Rusija je prošle godine zabeležila rekordan neto priliv od 82,3 milijarde dolara. "Za sadašnju situaciju smo verovatno bolje pripremljeni od mnogih drugih zemalja", izjavio je savetnik ruskog predsednika za ekonomiju Arkadij Dvorkovič, dodajući da Rusija može koristiti svoje rezerve za podsticanje privrede i osiguranje "stabilnosti" finansijskog sektora.
Devizne rezerve Rusije su prošle sedmice smanjene za 14,9 milijardi dolara, na 515,7 milijardi dolara, što je bilo treće uzastopno sedmično smanjenje, nakon što je centralna banka prodala stranu valutu radi podsticanja domaće rublje koja je skliznula čak 0,5 odsto, na 27,0664 za dolar, na najnižu vrednost od jula 2006.
"Brzina opadanja rezervi je prilično alarmantna", ocenio je ekonomski stručnjak Vladimir Tihomirov. On smatra da je prognoza centralne banke od 547 milijardi dolara u rezervama do kraja ove godine "suviše optimistična", ocenjujući da je realnija cifra oko 500 milijardi dolara.
"Vrtoglavi" troškovi za spasavanje finansijskog sektora nisu "jedina istina" kad je reč o Rusiji, istakao je stručnjak "Trast investment" banke u Moskvi Pavel Pikuljev.
"Istina je i da Rusija još ima budžetski višak i treće po obimu devizne rezerve na svetu, dok mnoge druge zemlje spasavaju svoje banke više zahvaljujući svom dobrom imenu nego stvarnim fondovima", objasnio je Pikuljev.
Naloženo smanjenje cena benzina i hleba
Ruski državni organ zadužen za konkurenciju saopštio je da bi domaći proizvođači nafte trebalo da dodatno smanje cenu benzina i da će pekarima biti naloženo da smanje cene hleba kako bi na taj način pomogli vladi da zauzda inflaciju.
Direktor Savezne antimonopolske agencije Igor Artemjev izjavio je da bi naftne kompanije trebalo da smanje cene benzina i dizela za dodatnih 1,5 do dve rublje (4 do 6 evrocenti) po litru.
Antimonopolska agencija je prošle nedelje naložila da sedam najvećih ruskih naftnih kompanija, uključujući "Rosnjeft", "Lukoil" i TNK-BP, smanji cenu derivata nafte, koji su, prema rečima Artemjeva, skuplji u Rusiji nego u Evropi ili SAD.
Prema podacima ruske statističke službe Roštat, prosečna cena benzina u Rusiji je sredinom ovog meseca iznosila 22,84 rublje (0,66 evra).
Agencija takođe traži od proizvođača pekarskih proizvoda da smanje cene, koje nastavljaju da rastu iako je pšenica pojeftinila, istakao je Artemjev.
Hleb će, prema prognozi ruskog Udruženja za žitarice, ove godine poskupeti 30 odsto.
Podaci Roštata pokazuju da je domaća proizvodnja hleba i peciva u periodu januar-septembar smanjena 3,7 odsto u poređenju s istim razdobljem lane, na 5,6 miliona tona.
