Izvor: B92, 22.Okt.2009, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski kredit za železnicu i Koridor
Beograd -- Rusija je zainteresovana da kreditira niz infrastrukturnih objekata u Srbiji, od učešća u izgradnji koridora 10 do podizanja termocentrala i gradnje metroa.
Prema rečima ministarke finansija Diane Dragutinović, o uslovima po kojima će novac biti pozajmljen još nije pregovarano. Pregovarački tim je tek formiran, prvi sastanak je održan pre dva dana, dok će drugi biti sledeće nedelje.
„Ministarstvo finansija se u periodu najveće krize >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << likvidnosti, tražeći budžetsku podršku, obratilo za pomoć Evropskoj uniji i vladama Rusije i Kine", kaže ona i dodaje da „kad je o infrastrukturnim projektima reč, nadležno Ministarstvo infrastrukture već pravi listu za neophodne projekte. Na pitanje da li je u pregovorima bilo nekih političkih uslova, naša sagovornica ističe da nikakvi uslovi takve vrste nisu postavljeni.
Novosti pišu da Rusi žele da daju povoljne pozajmice samo za one projekte za koje srpska strana dostavi jasnu specifikaciju koja bi podrazumevala isplativost i opravdanost investicije, ali i precizne rokove izgradnje.
Ministarstvo infrastrukture pripremilo je listu projekata vrednih oko 800 miliona evra koji bi mogli da se finansiraju iz kredita Ruske Federacije. Deo se odnosi na drumski, a deo na železnički Koridor 10.
Rusi žele dogovor Srbije i MMF
Rusi su, inače, veoma zainteresovani da Srbija ima sporazum sa MMF, koji bi stranim investitorima, ali i državama koje daju kredite, pružio garancije za otplatu pozajmica.
Ministar Milutin Mrkonjić kaže da će radove na beogradskom železničkom čvoru u čijem sastavu je i nova železnička stanica ”Beograd - centar” u Prokopu sa 200 miliona evra, gotovo je izvesno, kreditirati Rusi.
„Već sada znamo da je zajam povoljniji od svih ostalih komercijalnih i da nema nikakvih zahteva ruske strane. Ukoliko mi pronađemo interes možemo da radimo sa ruskim firmama, a ako ne, neće biti problema. Kamate su iste kao u evropskim bankama i to je izuzetno povoljan kredit", kaže on.
Rusi su, inače, bili zainteresovani da polovina ukupnog kredita Srbiji bude usmerena na beogradski metro. Ali, taj projekat sada je stavljen u drugi plan, jer nema dokumentacije, niti odluke Skupštine grada. Umesto metroa kandidovani su drugi projekti.
„Kada je reč o drumskom Koridoru 10 kandidovali smo dva zasada finansijski još jedino nepokrivena dela", kaže Mrkonjić i navodi da se radi o preostaloj deonici od Horgoša do Novog Sada i obilaznici oko Beograda na potezu od Orlovače do Bubanj potoka.
Zajedno i u Luku Bar
Sa Rusima se, kaže Mrkonjić, razgovaralo i o mogućem zajedničkom nastupu na tenderu za privatizaciju Luke Bar. „Zaključak je da barska pruga i luka na južnom Jadranu moraju da idu u paketu, da se obezbede uslovi da zajedno sa Rusima ili sami idemo u kupovinu, onoga što će biti predmet prodaje", kaže on.
Takođe, kaže Mrkonjić, za 100 miliona evra kandidovali smo i autoput Beograd - Čačak. Ostatak novca bi bio utrošen na železnički Koridor 10, gde osim Prokopa i beogradskog železničkog čvora kredit Ruske Federacije može da se utroši na rekonstrukciju i elektrifikaciju pruge od Niša do Dimitrovgrada i izgradnju pruge Valjevo - Loznica.
Nikola Pavičić, vlasnik Sintelona koji je prisustvovao ručku Medvedeva i Tadića, kaže da se tada nije razgovaralo o konkretnim infrastrukturnim projektima. "Pominje se metro. To je veoma skupa investicija koja nije ekonomski isplativa, već ima karakter socijalne investicije. Trebalo bi da se fokusiramo na koridor 10 jer on pomaže bržu integraciju Srbije u EU. Ne sviđa mi se zaduživanje za koje ne znamo za šta se zadužujemo kao prezadužena država. Biće to kredit povoljniji od ostalih, ali moramo dobro razmisliti u šta ćemo da ga utrošimo", ističe Pavišić.
