Izvor: B92, 02.Nov.2014, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski CEAK traži veću odštetu
Bivši vlasnik Kombinata aluminijuma, ruski CEAK, povećao je odštetni zahtev u arbitraži protiv Crne Gore na 910 miliona evra, piše podgorički "Dan".
Iz te kompanije, piše list, navode da postoji mogućnost da se odštetni zahtev još poveća tokom trajanja arbitraže. Inače, zahtev po dve tužbe ranije je iznosio 700 miliona evra.
"Precizno smo izračunali sve naše gubitke i štetu koju nam je nanela vlada kršenjem ugovora o poravnanju iz 2010. godine. To je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razlog zbog kojeg smo povećali odštetni zahtev sa 100 na 310 miliona evra po prvoj arbitraži", izjavio je za podgorički dnevnik generalni savetnik CEAK-a Pavel Primakov.
Po drugoj arbitraži, kako je naveo, trenutno preračunavaju gubitke i štetu koja im je naneta kršenjem sporazuma o zaštiti investicija između Kipra i Crne Gore.
"Približno smo procenili da je šteta 600 miliona, ali postoji mogućnost da se tokom arbitraže poveća odštetni zahtev", saopštio je Primakov.
On je kazao da je ovo veoma ozbiljan slučaj koji demonstrira obrazac po kojem se vlada ponašala prema stranim investitorima.
"Prvo, prilikom prodaje KAP-a, vlada nije dala prave finansijske izveštaje, jer je KAP imao na desetine miliona skrivenih dugova prema državi. Vlada nije dozvolila CEAK-u da izgradi elektranu za snabdevanje KAP-a strujom, pa je CEAK bio primoran da kupuje preskupu struju od državne Elektroprivrede", rekao je Primakov.
On kaže i da vlada nije dozvolila CEAK-u da otpusti višak radne snage, pa je KAP radio sa trostruko više zaposlenih nego što je potrebno.
"Ovi nemogući uslovi rada su uništili KAP. Zato smo od 2007. godine imali gubitak po svakoj proizvedenoj toni i zato je KAP imao veliki dug", objasnio je Primakov.
Naveo je da imaju puno poverenje u Okružni sud u Nikoziji i najavio da će tražiti obeštećenje Evropskom sudu za ljudska prava, jer je Privredni sud u Podgorici sistemski odbacivao njihove zahteve bez sudskih procesa.
"Zahtev Evropskom sudu za ljudska prava ćemo poslati do kraja godine", najavio je Primakov
Ruska kompanija tužila je crnogorsku vladu, zbog, kao je navedeno, neispunjenih obećanja i izgubljenog profita u poslu sa KAP-om.
Vlada Crne Gore saopštila je ranije da su tužbe neosnovane, navodeći da je u čitavom poslu oštećena crnogorska, a ne ruska strana.
Stečaj u KAP je uveden 8. jula 2013. godine, čime je ruski partner izgubio pravo upravljanja fabrikom, ali su aktivirane sve garancije za kredite KAP-a u iznosu od preko 230 miliona evra, koje su pale na teret budžeta Crne Gore.
Privredni sud Crne Gore proglasio je 9. oktobra bankrot KAP-a, čije je nastavljena agonije te nekada najveće crnogorske fabrike.
Potraživanja poverioca KAP-a iznose preko 360 miliona evra. Stečajni upravnik KAP-a Veselin Perišić raspisao je 18. februara novi oglas za prodaju imovine te fabrike, po početnoj ceni od 28 miliona evra.
Prvi oglas za prodaju imovine KAP-a bio je raspisan 6. decembra 2013, po početnoj ceni od oko 52 miliona evra, ali nijedna ponuda nije bila zadovoljavajuća.
Konačnu reč o eventualnoj prodaji KAP-a ipak daće Skupština Crne Gore, kako je i predviđeno Zakonom o zaštiti državnih interesa u rudarsko-metalurškom sektoru, koji je usvojen u decembru prošle godine.
