Izvor: B92, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruske firme: Podrška ili tržište
Aleksej Miler juče u Beogradu (Beta)
Beograd -- Gasprom tri energetska poduhvata posmatra kao jedan projekat, ministar energetike kaže da je reč o trima vezanim stvarima.
Posle susreta s premijerom i predsednikom Srbije Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem, predstavnici ruskog giganta Gasproma saopštili su da ta kompanija, kao jedinstven projekat, razmatra učešće u privatizaciji Naftne industrije Srbije, razvoj gasovoda u projektu gasovoda Južni tok i mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podzemnog skladištenja gasa u Srbiji.
Ministar energetike, međutim, ponavlja da je reč o tri različita projekta, ali da ih povezuje to što će se o njima odlučivati gotovo u isto vreme.
Analitičari, međutim, upozoravaju da Beograd, zbog ruske podrške u procesu rešavanja statusa Kosova, ne bi smeo da ugrozi principe slobodnog tržišta.
Predsednik upravnog odbora ruskog Gasproma Aleksej Miler izjavio je ruskoj agenciji Itar-Tas da su u razgovorima sa državnim vrhom Srbije izneli poziciju da privatizaciju NIS-a, izgradnju gasovoda kroz Srbiju i završetak podzemnog skladišta Banatski Dvor razmatraju kao jedan kompleksni projekat:
"Isporuke gasa, njegovo čuvanje u podzemnom skladištu; isporuka i prerada nafte se uzajamno dopunjavaju. Na kraju krajeva, to je pitanje energetskog balansa Srbije, a njegovo rešenje zahteva krupne investicije od strane Gasproma", naveo je Miler.
Ministar energetike Srbije Aleksandar Popović, koji je učestvovao u jučerašnjim razgovorima, objasnio je za B92 da Gasprom jeste zainteresovan za energetske projekte u Srbiji, ali da je reč o tri različita procesa.
"Te tri stvari jesu vezane, i to u onom smislu što se radi o energentima i radi se o energentima koji su hemijski gledano ugljovodonici, ali u slučaju NIS-a radi se o procesu privatizacije koji će biti regulisan zakonom i proći kroz tender, približno u slično vreme kada će i Gasprom doneti konačnu odluku, a ta odluka će biti bazirana na ekonomskim kriterijumima kuda će ići Južni potok", tj. gasovod, kaže ministar.
"Jeste naš ogroman interes da taj veliki tranzitni gasovod ide preko teritorije Srbije, jeste naš veliki interes da na svojoj teritoriji razvijamo skladišta gasa, tako da igrom slučaja će se sve te odluke donositi u isto ili slično vreme", kaže on.
"Dakle, više puta je rukovodstvo Gasproma naglasilo da se radi, za njih posmatrano, o kompleksnom projektu, koji ima tri celine", dodaje Popović.
Centrala Gasproma u Moskvi (Beta)
Sa druge strane, Vuk Đoković iz Centra za visoke ekonomske studije smatra da je interesovanje Gasproma za energetski sektor Srbije u vezi sa ruskim stavom o Kosovu, i da Moskva očekuje podršku Beograda za prodor na evropsko energetsko tržište.
"U svakom slučaju je dobro što jedna velika kompanija kao što je Gasprom pokazuje interesovanje za Srbiju i za ulaganje u srpski energetski sektor", kaže on za B92.
"Međutim, tom pitanju treba pažljivo pristupiti i jasno razgraničiti šta znači gasovod, šta znači skladište gasa u Banatskim Dvorima, a sa druge strane, šta znači privatizacija Naftne industrije Srbije", kaže on.
"Smatram da stvaranje bilo kakvih monopolskih struktura nije dobro. Prema tome, privatizacija NIS-a, a to je ono što će se prvo dogoditi, treba da se realizuje po tržišnim principima", kaže Đoković.
Ministar Popović tvrdi da se tržišni principi ne dovode u pitanje. "Ne postoji povlašćeni položaj na tenderu, tender će biti apsolutno otvoren za sve i apsolutno transparentan", kaže on.
Predsednik uprave Gasproma Aleksej Miler ocenio je da su šanse ruskog giganta na tenderu za privatizaciju NIS-a "vrlo velike" jer, kako je rekao, Gasprom, za razliku od ostalih konkurenata, ima sopstvene resurse i mogućnost za isporuke nafte u rafinerije Srbije.
Predsednik Tadić i premijer Koštunica su izjavili da je u interesu Srbije da uspostavi saradnju sa Gaspromom, i tako postane energetski lider u regionu.
Gasprom je, inače, najveća gasna kompanija na svetu i raspolaže najbogatijim zalihama prirodnog gasa – čak 17 odsto svetskih zaliha, vrednih približno 140 milijardi dolara.
Mišljenja o dolasku ruskih kompanija u Srbiju u naftni i gasni sektor možete čitati i na našem ekonomskom portalu B92.biz.
Đelić: Gasprom nema privilegije
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da će se Srbija u postupku privatizacije Naftne industrije Srbije odrediti prema sopstvenom nacionalnom interesu i da u tom procesu nema nikakve tajne trgovine.
Đelić je u novinarima, posle prezentacije Nacrta Strategije održivog razvoja u hotelu "Kontinental", rekao da jedna od zainteresovanih kompanija za privatizaciju NIS-a, ruski "Gasprom", nema nikakve privilegije u tom procesu i da ih oni ne traže.
Prema Đelićevim rečima, "Gasprom" je jedna od tri najvrednije kompanije na svetu i gigant svetskog biznisa, koji drži više od pola dokazanih nalazišta priodnog gasa.
On je istakao da je sa predstavnicima te kompanije razgovarano o raznim vidovima saradnje, između ostalog o gasovodu, NIS-u, izgradnji podzemnog nalazišta u Banatskom Dvoru i drugim temama, kao što je razvoj finansijskih usluga.
Odluka o privatizaciji NIS-a mora da prođe prvo kroz Komisiju za restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća, potom i Vladu Srbije, rekao je Đelić i naglasio da postoji konsenzus u vladi da privatizacija tog preduzeća mora biti sprovedena kroz zakon.
"Bilo kakvo pokretanje privatizacije NIS-a podrzaumeva da se u parlamentu izglasa zakon", rekao je Đelić i dodao da će javnost biti upoznata sa modelom i samim procesom privatizacije.
On je dodao da je pobornik postepene privatizacije, ističući da, pošto svi zainteresovani kupci žele većinski paket akcija, postoji način da se nađe kompromis i rešenje koje će biti prihvatljivo i za Srbiju i za investitore, na čemu će Vlada Srbije raditi, kako je rekao, u nedeljama koje dolaze.
Francuska želi udeo u Gaspromu
Istovremeno, iz sveta stižu informacije o namerama za promenu udela u vlasništvu nad Gaspromom.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je da francuski investori žele da steknu udeo u Gaspromu, kao deo napora da se ojačaju osetljive energetske veze Rusije i Evrope.
Posle sastanka u Kremlju, predsednici Francuske i Rusije složili su se da na polju energetike treba nastaviti sa razvojem partnerstva, pogotovo jer se mnogi evropski lideri brinu zbog energetske zavisnosti od Rusije, koja sa udelom od 25 odsto snabdeva gasom evropsko tržište.
Dok je Francuska odlučna da se više uključi u ruski energetski sektor, uključujući i monopolskog izvoznika gasa Gasprom, Rusija iznosi stav da njene firme imaju blokadu u velikim akvizicijama u Evropi.
"Francuska politika je transparentna i reciprocitetna", istakao je Sarkozi u razgovoru sa novinarima.
Prema njegovim rečima, normalno je da ruski prijatelji žele da uđu sa kapitalom u određene francuske kompanije, te je normalno da se i sa druge strane ispuni takva želja.
Putin je odgovorio da je predlog "apsolutno međusobno prihvatljiv" i da bi ruske i evropske firme trebalo da razmenjuju udele u vlasništvu. Ruski predsednik ranije je zagovarao kontrolu u strateškim sektorima, posebno u energetici.
Jedini veći strani investitor u državno kontrolisanom Gaspromu je nemački EON, koji direktno ima šest odsto udela.
O drugim temama razgovora Sarkozija i Putina čitajte u posebnoj vesti.
.jpg)
