Izvor: Politika, 20.Nov.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusima ništa ne dugujemo
Vlasnički odnosi u NIS-u ostaju nepromenjeni, a za gubitak od oko osam milijardi dinara biće umanjena ukupna vrednost kapitala kompanije, izjavio je Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike
Država Srbija nema nikakve dodatne obaveze prema ruskoj strani zbog gubitaka Naftne industrije Srbije od oko osam milijardi dinara u 2008. godini, koje je potvrdio i superrevizor „Ernst i Jang”, izjavio je u intervjuu za „Politiku” Petar Škundrić, ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rudarstva i energetike. On je dodao da će izveštaj tog revizora biti, po svemu sudeći, usvojen na sednici Upravnog odbora NIS-a zakazanoj za ponedeljak.
Šta ovakav izveštaj znači za srpsku stranu?
Takav izveštaj nema nikakav uticaj na aranžman s „Gaspromnjeftom”. Vlasnički odnosi ostaju nepromenjeni, a za ovu vrednost od oko osam milijardi dinara, ukoliko upravni i odbor revizora utvrde validnost izveštaja, biće umanjena ukupna vrednost kapitala kompanije.
Kako ćete „Gaspromnjeftu” nadoknaditi 100 miliona evra neraspoređene dobiti za 2006. i 2007. koju ste raspodelili pokrivajući potraživanja javnih preduzeća, iako to po ugovoru s ruskim partnerom nije smelo?
To više nije problem. Rešili smo i to.
Kako ste to rešili?
Sporazumno smo rešili, a nismo im ništa posebno dali. Dogovorili smo se da ćemo maksimalno ubrzati sve poslove konsolidacije i da ćemo biti krajnje efikasni.
Šta to znači?
Puno toga, od tehničkih uslova pod kojima taj sektor treba da funkcioniše, do završetka procedure oko prenosa imovine.Najveći deo posla oko tehničkih standarda, kao i prenosa imovine NIS-a s Republičke direkcije za imovinu na novog vlasnika je završen. Preostalih 10 odsto sporne imovine biće uskoro rešeno, kako bi kompanija mogla normalno da funkcioniše, uzima bankarske garancije...
U ponedeljak su na dnevnom redu Skupštine Srbije amandmani na Predlog zakona o eksproprijaciji koji bi „Jugorosgasu” trebalo da omogući eksproprijaciju od Niša do makedonske granice. Očekujete li da će ruska firma dobiti ovaj posao?
Nije suština u tome da „Jugorosgas” dobije ovaj posao, nego da se nastavi gasifikacija juga Srbije. Sticajem okolnosti, „Jugorosgas” je dobio licencu, jer ima koncesiju i trenutno raspoloživa sredstava koja bi investirao. Reč je o 166 kilometara gasovodne mreže. Jako je važno da regionalna i distributivna mreža budu razvijene i da se ostvari interkonekcija sa susednim zemljama.
Da li je Srbija spremna da dočeka novu gasnu krizu?
Imamo rezerve gasa za oko 90 dana. To govori da smo neuporedivo bolje pripremljeni ove u odnosu na prošlu grejnu sezonu. Podzemno skladište gasa „Banatski Dvor” u ovom času može da proizvede oko 1,2 miliona kubika gasa. Do kraja decembra moći ćemo oko tri, a u februaru pet miliona kubika. Već smo rezervisali i dodatnih 200 miliona kubika gasa u Mađarskoj.
Da li će doći do pojeftinjenja gasa i poskupljenja struje?
Agencija za energetiku, kao nezavisno regulatorno telo izabrano od strane parlamenta, predlaže promene cena gasa i struje. Steći će se uslovi da gas od Nove godine pojeftini. Doći će i do promene cena električne energije. Kolika će biti ta promena, zavisi od predloga Agencije i kasnijeg usaglašavanja.
Šta predviđa upravo potpisan energetski sporazum s Italijom?
Potpisana su dva sporazuma u oblasti energetike. Jednim se predviđa zajednička izgradnja proizvodnih kapaciteta u oblasti elektroenergetike na bazi obnovljivih izvora energije, dok su drugim definisane podsticajne mere i mehanizmi u proizvodnji i izvozu struje čija je cena nekoliko puta viša u odnosu na komercijalne cene struje na našem tržištu.
Koliko je puta viša ta cena?
Četiri do pet puta u odnosu na komercijalnu cenu struje, a u odnosu na naše fid-in tarife više od dva puta. S Italijom je takođe dogovoren projekat gradnje sistema hidrocentrala na Ibru, ukupne snage oko 100 megavata, na srednjoj Drini, ukoliko se dobije saglasnost Republike Srpske i kapacitet na Savi pod uslovom da studije izvodljivosti pokažu opravdanost zajedničkog ulaganja EPS-a kao strateškog partnera i kompanije iz Italije koje je njihova vlada odredila.Snaga predviđenog hidropotencijala je oko 600 megavata, s tim da italijanski partneri imaju mogućnost da uz dobijenu energetsku dozvolu grade i male hidroelektrane čime bi povećali svoje učešće. Predviđeno je i oko 500 megavata snage vetra.
Gde bi italijanski partner gradio vetrogeneratore?
Ne mogu tačno da kažem. Najbolja područja su Banat i jugoistočna Srbija, gde je snaga vetra najveća.Sporazum ne limitira kapacitete. U fizičku realizaciju ovih projekata krenulo bi se sledeće godine, kada bi bila i prva ulaganja. Ukupno procenjena vrednost ovih projekata je više od milijardu evra.
Zašto sporazum već nije predočen javnosti i kada se to očekuje?
Odmah po njegovom objavljivanju u italijanskom službenom glasniku. Kod nas nije predviđena ratifikacija u Skupštini, kod njih taprocedura mora da prođe. Postoji odredba o neophodnoj saglasnosti obe strane da bi sporazum bio stavljen široj javnosti na uvid. Dakle, biće obelodanjen, jer u njemu nema ništa što ne bi moglo biti dostupno našoj i evropskoj javnosti.
Da li je sporazumom predviđeno da Srbija može da koristi tu struju ili bi se sve izvozilo u Italiju?
Ideja je da sve ide u Italiju.
Šta mi onda praktično imamo od tog sporazuma?
Glavni investitori biće italijanske kompanije.Uposliće se naše firme i radnici za gradnju novih kapaciteta. Dobijamo izgrađene kapacitete, iako nismo 100 odsto vlasnici. Vlasnička struktura će biti definisana dogovorom između partnera.To ovim sporazumom nije definisano, ali će biti komercijalnim ugovorom. Reč je energetskim kapacitetima na bazi naših resursa i kompletan promet koji se ostvaruje biće oporezovan u našoj zemlji.
Da li je trebalo raspisati tender za ovaj posao?
Za to nije bilo potrebe. Vodilo se računa o pravnom okviru pod kojim se sporazum zaključuje. Ovde je reč o hidropotencijalima, koji su bili određeni za realizaciju kroz učešće EPS-a, kao nekog ko je ostvario to pravo s jedne strane i s druge jedan broj ovih hidropotencijala može da se izgradi uz pomoć energetskih dozvola za koje se ne raspisuju tenderi, već se konkuriše.
U poslednje dve decenije nije građeno ništa, a u dva dana vlada potpisuje sporazum s Italijanima i memorandum s Nemcima. Da li to znači da ranije ponude nisu stizale ili su ove toliko dobre da nismo mogli da ih odbijemo?
U poslednje dve, tri godine energetika je postala najvažnija privredna delatnost u svetu, jer je najisplativije upravotu ulagati. S obzirom na nedostatak energenata i energije i potrebe za čistom energijom, nije neobično što postoji interes da se resursi kojima Srbija raspolaže nađu u žiži interesovanja zemalja kao što su Italija ili Nemačka.
Da li sporazum predviđa strateško partnerstvo?
Nerado o tome govorim. Više je reč o partnerstvu, jer su ovo mali kapaciteti da bismo govorili o strateškom partnerstvu.
Da li tim sporazumom može da se predvidi da Srbija u slučaju manjkova povuče struju iz ovih kapaciteta za sebe?
Ušli smo u projekte gradnje Termoelektrane toplane „Nikola Tesla” blok 3, „Kolubare B”,revitalizaciju „Đerdapa” i „Bajine Bašte” koji u narednih šest godina treba da povećaju instalisane kapacitete za proizvodnju struje kako u oblasti termo, tako i drugih izvora energije. Raspisana je i predtenderska procedura za gradnju gasne elektrane i verujem da će naredne godine biti raspisan konkurs za gradnju gasne elektrane u Novom Beogradu.
Da li EPS ima para za ovo strateško partnerstvo?
Postoji mogućnost da Italijani obezbede kompletna finansijska sredstva, a da se srpski udeo otplati kroz izvoz struje u Italiju.
Šta predviđa Memorandum o saradnji RWE i EPS-a potpisan u Nemačkoj?
To nije obavezujući dokument, ali predstavlja podsticaj za strateško partnerstvo Nemačke i Srbije, odnosno EPS-a i najveće nemačke kompanije za proizvodnju struje. Memorandum se odnosi na mogućnost zajedničkog ulaganja u izgradnju reverzibilne hidrocentrale „Đerdap 3” kapaciteta četiri puta 600 megavata,projekat Velika Morava i projekat gornja Drina.
Jasna Petrović
-----------------------------------------------------------
Vlada me imenovala
Da li ste u sukobu interesa jer ste istovremeno ministar energetike i predsednik Skupštine akcionara NIS-a?
Vlada me je imenovala za predstavnika srpske strane u Skupštini akcionara NIS-a. Odbor za rešavanje sukoba interesa je pokrenuo postupak za odlučivanje o tome da li sam povredio Zakon o sprečavanju sukoba interesa i nije doneo konačnu odluku, a mediji su me već proglasili krivim.
Sa strateškim partnerom „Gaspromnjeftom” dogovoreno je da u prvoj godini predsednik skupštine bude predstavnik srpske strane. Saglasno dogovoru s „Gaspromnjeftom”, predsednik Skupštine akcionara se menja na svakih godinu dana i to tako što je jedanput na ovom mestu ruski predstavnik, a potom srpski.
Da li ste imali moralnu dilemu da prihvatite mesto predsednika Skupštine akcionara kao ministar energetike?
Ne. Isto tako možete da me pitate da li sam imao moralnu dilemu da prihvatim mesto ministra. I do sada je po automatizmu ministar energetike bio i predsednik Skupštine akcionara.
Škundrić je juče na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da će vlada uputiti Odboru novu informaciju sa svim relevantnim činjenicama na ovu temu.
[objavljeno: 21/11/2009]
