Izvor: Politika, 06.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija u poretku G-8
Iako je članica „elitne osmorke”, Moskvu i danas neke svetske sile nerado primaju u svoje društvo
Moskva, jula – Predsednik Svetske banke Robert Zelik pozvao je lidere „elitne osmorke”, kao i rukovodioce država proizvođača nafte, da bez odlaganja reaguju na krizu u svetu koja je izazvana cenama hrane i energenata.
„To što se danas događa nije stihija, već je katastrofa koju su ljudi sami stvorili i, kao takvu, dužni su da je isprave”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naglasio je on u pismu predsedavajućem samita G-8 u Japanu.
Svoje viđenje svetske krize i učešća Rusije u njenom rešavanju ruski predsednik Dmitrij Medvedev objasnio je pred odlazak u Japan u intervjuu medijima zemalja učesnica samita. On je situaciju u svetu ocenio kao veoma složenu. Uzrok za to, pored niza tekućih problema, vidi i u negativnom uticaju institucija koje su nastale šezdesetih i sedamdesetih godina, kao i nekih struktura koje su predstavljale ključne igrače, a danas nisu u stanju da prate situaciju, smatra ruski predsednik.
„Otuda ideje mnogih država da se situacija reši na nov način. Najpre, finansijski sistem treba da bude pravedniji; on mora uključivati sve one rizike koji su danas aktuelni. Takođe, mora imati u vidu i negativno iskustvo u vezi s „pregrevanjem” ekonomije – i svetske i pojedinih država, kao i negativno iskustvo hipotekarnog sistema, ali i opštu situaciju s fondovima. Finansijski sistem mora biti modernizovan prema sadašnjem svetu.”
Medvedev je predložio da se započnu pregovori o tome kako bi taj sistem trebalo da izgleda. Stvoriti takav sistem ne znači potpuno slomiti stari, već ga usavršiti, učiniti da ne pati od nacionalnog egoizma, da bude pravedniji i da ne bude orijentisan na samo jednu zemlju i jednu valutu.
„On ubuduće treba da bude zasnovan na izbalansiranosti vodećih ekonomija, na njihovom stabilnom rastu i na principu nekoliko rezervnih valuta. Takav multivalutni pristup mi smatramo veoma važnim. I pri postojanju stabilnog, a ne kao danas slabog dolara, treba da postoje druge, rezervne valute koje pomažu svetskoj ekonomiji i pojedinim zemljama da reše probleme. Reč je, prirodno, i o evropskoj valuti, i onim idejama koje se danas formiraju na istoku. Mi govorimo i o mogućnosti da se razmotri u budućnosti pitanje da rublja postane regionalna rezervna valuta. Ali to se ne radi pokretom pera, niti ukazom predsednika. To je, po pravilu, posledica dobro uređene ekonomije, kao i prihvatljivosti ovog ili onog platežnog sredstva za druge partnere”, istakao je Medvedev.
Nešto slično, on je govorio i na Peterburškom ekonomskom forumu i sigurno će nešto od toga predložiti i u Japanu. Rusija je za poslednjih nekoliko godina postigla ogromne ekonomske uspehe koje danas ceo svet vidi i priznaje. Istina, ta priznanja su uvek praćena primedbama o nedemokratskim metodama postizanja uspeha, o suvišnom mešanju države, pa i o tome da je „imala sreće”. Na prve dve Rusija obično odgovara da ona ima sopstveni put razvoja, a na poslednju je nešto pre odlaska sa mesta predsednika odgovorio Vladimir Putin: „Budale imaju sreće, a mi smo radili dan i noć.”
Bilo kako bilo, Rusija danas ima ogromne devizne rezerve, stabilizacione fondove, i sve šanse da sve svoje ambiciozne planove ostvari.
Ipak dosadašnji lideri svetske ekonomije ne primaju je rado u svoje društvo. Američki predsednički kandidat Džon Makejn predložio je, i to više puta, da se Rusija isključi iz G-8, dok ju je Velika Britanija ovih dana proglasila za jednog od svojih najvećih neprijatelja. Ispred nje su, prema mišljenju britanskih službi bezbednosti, samo Al Kaida i Iran koji teži da napravi atomsku bombu. Službe bezbednosti se plaše da su ruske obaveštajne službe „preplavile” njihovu zemlju agentima. Svoju bojazan saopštile su Gordonu Braunu pred njegov susret s Dmitrijem Medvedevom na Hokaidu.
Ipak sve te izjave imaju uglavnom propagandni karakter i daju se najčešće za unutrašnju upotrebu. Direktni pregovori rukovodilaca svih tih zemalja sa ruskim kolegama uvek su daleko „pristojniji”. Tako je američki ministar finansija Džon Paulson, tokom nedavne posete Rusiji, imao razumevanja za rusku politiku i ekonomiju i sa Medvedevom podelio zabrinutost za svetski finansijski sistem. Štaviše, govorio mu je i o izbalansiranosti američkog ekonomskog sistema koji se sprovodi nezavisno od toga ko je na čelu države.
„Savršeno je vidljivo da bilo kakve teze o isključivanju Rusije ili pritisku na Rusiju izgledaju prosto neozbiljno. Svetska ’osmorka’ postoji ne zato što se to nekome dopada ili ne dopada, već zato što su to objektivno najkrupnije ekonomije i najozbiljniji igrači s tačke gledišta spoljne politike”, rekao je Medvedev novinarima.
Uspeh ruske ekonomije, posle kraha, došao je prilično neočekivano, i što je još važnije, veoma brzo. Zato nije čudno što neke države, i pored pokazatelja koji se svakodnevno objavljuju, nisu u stanju to da prihvate. Ali, postoje i one kojima je jasno da se svet za kratko vreme ponovo izmenio – još se nisu navikli na monopolarni svet, a on već nestaje. I za to nije zaslužna samo Rusija, već i „azijski zmajevi” poput Kine i Indije. Htele ne htele, zemlje stare Evrope ovo polako prihvataju, a nije daleko dan kad će i Americi sve postati jasno. Rusija se, iako je očito ponosna na uspehe poslednjih godina, trudi da ne počiva na lovorikama već da to obilje usmeri na rešavanje još uvek brojnih problema unutar zemlje. A priznanje će doći samo po sebi, kad se bude dičila ne samo najvećim zlatnim rezervama nego i zemljom u kojoj svi dobro žive, u kojoj nema siromaštva, a životni vek je bar blizu američkom...
Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 07/07/2008]
