Izvor: Blic, 22.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija podnosi najveće gubitke
Cena nafte je barometar stanja svetske ekonomije, ističe uticajni naftni analitičar Danijel Jergin. Neviđeni rast cena nafte u periodu 2003-2007. bio je generacijama refleksija najvećeg globalnog ekonomskom rasta, smatra Jergin. Recesija je sada dovela do pada cena nafte za više od polovinu u odnosu na rekordnih 147 dolara.
Trocifrena cena nafte je promenila ekonomsku i političku sliku sveta i donela na svetsku scenu veliki izazov za stare svetske sile, pa je upravljanje novim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << energetskim poretkom postalo najveći globalni problem svetske politike, ocenio je „Njujork tajms". Da li će i kako na to uticati pad cena nafte, pogotovo kada recesija korača zajedno sa globalnom finansijskom krizom.
Sa aktuelnim padom cena nafte i gasa, doskora puni koferi prihoda od izvoza nafte i gasa sve su lakši. Budžeti za naredni period su planirani na većim cenama nafte. Zarade od izvoza nafte sada su drastično smanjene. Sada izvoznici nafte smanjuju proizvodnju, nastojeći da tako spreče pad cena. Zapravo, na sceni je stanje od koga se izvoznici nafte najviše pribojavaju. Uz recesiju, raste i udeo obnovljivih izvora energije na račun nafte i gasa. SAD su smanjile potrošnju nafte za skoro 10 odsto.
U prošlosti, svetsku proizvodnju nafte kontrolisalo je „sedam sestara", u većini slučajeva međunarodne naftne kompanije. Danas je situacija drastično drugačija. Skoro 80 odsto rezervi nafte se nalazi u rukama nacionalnih naftnih kompanija, od Saudijske Arabije preko Meksika i Venecuele, Sudana, Irana, do Kazahstana i Rusije. Kada su nacionalni naftni monopoli preuzeli kajase, prihodi od izvoza nafte i gasa postali su osnova državnih prihoda, budžeta, razvojnih planova, političkih projekata i ambicija. Privatne kompanije imaju za cilj uvećanje vrednosti akcija, nacionalne kompanije samo načelno prate taj isti cilj. Povećanje vrednosti akcija i prihoda usklađuje se sa politikom vlada.
Saudijska Arabija ima najveće rezerve u svetu i kao najveći proizvođač, sa izvozom od bezmalo 10 miliona barela dnevno od ukupno proizvedenih nešto preko 80 miliona barela, za sada ne pokazuje preveliku nervozu. Saudijski budžet za ovu godinu je projektovan na ceni od 40 do 45 dolara po barelu, a visoke cene tokom protekle decenije napunile su rezervne fondove. Uočljivo je da iz Rijada dolazi i najmanje pritužbi na pad cene nafte. Drugačija je situacija kada je reč o drugom po veličini izvozniku - Rusiji. Nafta i gas učestvuju sa 30 odsto u ruskom BDP, 50 odsto u budžetu i čine 64 odsto deviznih prihoda. Rusija nema razrađene mehanizme uticaja na svetsku cenu nafte i gasa. Zato intenzivno radi na lepezi mera koje bi omogućile aktivniju ulogu. Dijalog otvoren sa naftnim kartelom OPEC jasan je pokazatelj u tom pravcu, uostalom kao i pregovori o formiranju kartela za gas.
Za sada stanje je daleko od onoga što je Moskva očekivala i kada je sa čela „Gasproma" najavljivana cena od čitavih 250 dolara po barelu nafte. Naprotiv, cena ruske nafte (tip „ural") pala je na skoro 50 dolara. Kao posledica, vrednost akcija ruskih kompanija za naftu i gas pala je za više od 50, čak do 70 odsto. To odvraća investitore, smanjuje ulaganja u novu proizvodnju i infrastrukturu, što povratno utiče na smanjenje proizvodnje i pad prihoda. Značajan pokazatelj kako se u Moskvi procenjuje buduće kretanje cene nafte, a povezano s tim i gasa, predstavlja rasprava o državnom budžetu. Udeo prihoda od izvoza nafte i gasa u državnom budžetu spao je sa 50 na 30 odsto. Ipak, vlada (još) ne namerava da revidira budžet za period do 2011. koji je izrađen na ceni nafte od 95 dolara. Plan je da se taj gubitak nadoknadi sredstvima iz Rezervnog fonda „teškog" blizu 190 milijardi dolara stvorenog upravo od izvoza nafte. Budžet će ostati stabilan ako cena nafte bude 50 dolara naredne godine, 55 u 2010. i 60 dolara za barel u 2011. godini. Ono što Moskvu više brine u uslovima finansijske krize jeste činjenica da je privatni sektor zadužen sa oko 500 milijardi dolara, a garancije su uglavnom akcije u kompanijama. Odatle i dolazi najveći pritisak na devizne rezerve koje su sa 530 milijardi sada spale na oko 470 milijardi dolara.
Slično je i sa drugim izvoznicama. Iranu je potrebna cena nafte od 90 dolara, a 75 dolara po barelu samo za pokrivanje uvoza. Za Venecuelu izvoz nafte znači polovinu vladinih prihoda i praktično ceo izvozni prihod, pa sadašnje cene predstavljaju veliki udarac. Nisu sve države pogođene u tolikoj meri. Alžir, kako se procenjuje, nema problema sa cenom od 56 dolara po barelu, Kuvajt sa 33, dok su najotporniji Emirati sa cenom od 23 dolara. Sve te države su članice kartela OPEC čije mere smanjenja izvoznih kvota za velikih 1,5 miliona barela nisu uticale na zaustavljanje pada nafte. Izvoznice nafte su debelo napunile fondove ove godine. Kuvajt je u prvoj polovini godine inkasirao od nafte rekordne 54 milijarde dolara. Iako niti jednoj od tih država ne preti krah, dalji pada cena, pa i samo njihovo zadržavanje na niskom nivou može rezultirati politički osetljivim stezanjem kaiša.
Kupci bi zbog ovakvog pada cena trljali ruke da se on ne događa u uslovima globalne finansijske krize i recesije. Iz „Britiš petroleuma" upozoravaju na to da cene padaju iz pogrešnog razloga, ne kao rezultat povećanog snabdevanja i veće energetske efikasnosti, nego usled pada tražnje i smanjenja privrednih aktivnosti. Nemačka je potvrdila ulazak u recesiju. Samo je Berlin u razdoblju 2001-2006. povećao izvoz u Rusiju za ogromnih 128 posto. Ekonomska razmena Evropske unije i Rusije prošle godine je zabeležila rekordnih 170 milijardi evra, što je 37 milijardi više nego godinu dana ranije. Može se očekivati da će investicije i potrošnja u Rusiji biti smanjeni, što će se odraziti na izvozno orijentisanu privredu EU. Razvijenim državama niska cena nafte ometa realizaciju opredeljenja da smanje zavisnost od nafte i gasa, jer ulaganja u razvoj obnovljivih izvora energije postaje neatraktivna. To se posebno odnosi na transport. Niske cene nafte ne pogoduju ni nastojanjima da se smanji emisija štetnih gasova i ublaže posledice klimatskih promena.
Deset najvećih naftnih kompanija za 2006. godinu kompanija vlasništvo
1. Saudi Aramco državno
2. ExxonMobil privatno
3. NIOC državno
4. PDV državno
5. BP privatno
6. Shell privatno
7. PetroChina 90% državno
8. Chevron privanto
9. Total privatno
10. Pemex državno
Za 2000. godinu kompanija vlasnštvo
1. Saudi Aramco državno
2. PDV državno
3. ExxonMobil privatno
4. NIOC državno
5. Shell privatno
6. BP privatno
7. Pemex državno
8. Pertamina državno
9. Total privatno
10. KPC državno
Izvor: Energy Intelligence Research
